ХАГ - У Хашком трибуналу данас почиње суђење некадашњем министру унутрашњих послова Републике Српске Мићи Станишићу и бившем начелнику регионалног Центра служби безбједности у Бањој Луци Стојану Жупљанину.

Станишић и Жупљанин су оптужени за учешће у "удруженом злочиначком подухвату од априла до краја децембра 1992. године, с циљем елиминисања и трајног уклањања муслимана и Хрвата из дијелова БиХ".

Станишић се добровољно предао Трибуналу 11. марта 2005. године, а вријеме до заказивања суђења углавном је провео на привременој слободи у Београду, док је Жупљанин ухапшен 11. јуна 2008. године у Србији.

Одбрана је тражила одгађање почетка суђења у овом предмету за десет седмица, а Тужилаштво за двије, али је судско вијеће оцијенило да захтјеви нису оправдани.

Портпарол Судског дијела Трибунала Нерма Јелачић рекла је прошле седмице да је Секретаријат утврдио да "од именовања Слободана Зечевића за Станишићевог главног браниоца, тим одбране има одговарајуће ресурсе и да недостатак ресурса не може бити основ захтјева за одлагање суђења".

Станишића ће још заступати Слободан Цвијетић, а Жупљанинови адвокати су Игор Пантелић и Драган Крговић.

Посебно именовано вијеће Хашког трибунала данас ће изрећи пресуду бившем портпаролу Тужилаштва Флоранс Артман, која је оптужена за непоштивање суда.

Суђење је одржано крајем јуна и почетком јула ове године.

У завршној ријечи, тужилац "пријатељ суда", канадски адвокат Брус Мекфарлејн тражио је да се Артманова прогласи кривом и осуди за свјесно објављивање података чиме је прекршен налог судског вијећа о повјерљивости, те да јој буде изречена новчана казна у износу од 7.000 до 15.000 евра.

Заступници одбране тражили су ослобађање од оптужби, тврдећи да је Артманова у својој књизи "Мир и казна" (2007) и у тексту "Прикривени кључни докази о геноциду" (2008), који је објавио Босански институт у Лондону, писала о већ раније објављеним документима, да није прекршила налоге, нити изразила непоштивање према суду.

Посебно именовано вијеће је у августу прошле године издало налог умјесто оптужнице, наводећи да је Артманова, супротно налогу суда, објавила информације у вези са повјерљивим одлукама Жалбеног вијећа са суђења бившем предсједнику Србије и СР Југославије Слободану Милошевићу, донесене у септембру 2005. и априлу 2006. године.

У Хашком трибунали данас и сутра биће настављен главни претрес у поступку против бившег начелника службе Државне безбједности Србије Јовице Станишића и његовог помоћника Франка Симатовића-Френкија, којима се суди због "злочина српских полицијских и паравојних снага у Хрватској и БиХ од 1991. до 1995. године".

Завршне аргументе данас ће изнијети одбрана бившег команданта Зворничке бригаде Војске РС Винка Пандуревића, као посљедњег од седморице официра војске и полиције оптужених за злочине у Сребреници и Жепи 1995. године.

У овом предмету судило се још Љубиши Беари, Драги Николићу, Љубиши Боровчанину, Милану Гвери и Вујадину Поповићу. Тужилаштво је за сву седморицу оптужених тражило казну доживотног затвора.

Најављено је да ће оптужба искористити право да одговори на неке од тврдњи одбране, након чега ће се, на сопствени захтјев, вијећу обратити оптужени Драго Николић и Милан Гверо.

Од сутра до петка, 18. септембра биће настављено суђење бившем начелнику Генералштаба Војске Југославије Момчилу Перишић, којег оптужница терети да је "кадровском, материјалном и логистичком подршком српским снагама у БиХ и Хрватској доприиео злочинима које су оне починиле у Сарајеву, Сребреници и Загребу".

Од сутра ће бити настављено и суђење хрватским генералима Анти Готовини, Ивану Чермаку и Младену Маркачу, које оптужница терети за злочине над српским цивилима почињене у току и послије операције "Олуја" у љето 1995. године.