Шеф руског нафтног гиганта "Гаспрома" Алексеј Милер рекао је да је забринут да Украјина неће моћи да плати своје рачуне за гас након 2010. године и да се нада да неће доћи до нове катастрофе у снабдијевању гасом.

Милер је истакао да Украјина тренутно испуњава све своје обавезе користећи средства из резерви, ММФ и других извора, али да није сигурно да ће резерве успјети да покрију наредни рачун за руски гас који ће стићи за наплату 7. фебруара 2010. године.

Описујући тренутну платну ситуацију, Милер је оцијенио да су резерве довољне за исплату "Гаспрому" до краја децембра.

Он је рекао да званичници украјинске гасне компаније "Њефтегасукраине" ниси знали да му одговоре како ће бити плаћени рачуни 2010. године.

Милер је потврдио да је Украјина недавно затражила да користи будуће транзитне таксе од Русије како би лакше платила рачун "Гаспрому", али да је тај захтјев одбијен

Милер је потврдио да је Украјина недавно затражила да користи будуће транзитне таксе од Русије како би лакше платила рачун "Гаспрому", али да је тај захтјев одбијен.

Он је изразио забринутост због предсједничких избора у Украјини који су планирани за јануар 2010. године и који би могли изазвати одређене политичке тензије.

Током сусрета са групом страних академика и новинара у сједишту компаније, Милер је био веома оштар када је ријеч о преговорима са Турском у вези са нафтоводом "Јужни ток", који би требао да иде испод Црног мора у правцу Турске.

Приједлог турског посјетиоца у групи да би то помогло да Турска постане главна регионална транзитна тачка за гас глатко је одбијен.

Приједлог турског посјетиоца у групи да би то помогло да Турска постане главна регионална транзитна тачка за гас глатко је одбијен

"Турска не може извозити руски гас у друге земље. То није дозвољено", рекао је Милер.

Шеф одјељења за дистрибуцију гаса Борис Косјагин рекао је да је количина гаса који је "Гаспром" могао да прода прошле године значајно опала због пада потражње и од руских компанија и у иностранству усљед глобалне економске кризе.

Он је истакао да је "Гаспром" искористио кризу да обнови и поправи застарјеле гасоводе и да више уложи у нове гасоводе и нафтоводе у источном Сибиру и на руском далеком истоку, у исто вријеме повећавајући извоз на тржиште Азије.

Он је рекао да је циљ у наредне три године повезати гасоводе који снабдијевају западну Русију и Европу са онима које се граде на истоку, како би се створила јединствена гасна мрежа преко цијеле Руске Федерације, али да је за потребно још неколико хиљада километара гасовода.

Шема нафтовода "Гаспрома" приказана је гостима на великом екрану у централи фирме, чија мрежа покрива Руску Федерацију и још 30 земаља, односно око 160.000 километара.