Предсједник Народне скупштине Републике Српске, Игор Радојичић, изјавио је да је унутрашњи споразум основ за било какав разговор о уређењу земље другачијем од дејтонског, али да сматра да ће до њега тешко доћи јер странке и политичари у БиХ имају супротне ставове о важним питањима.

Радојичић је истакао да у Дејтону и Уставу БиХ стоје клаузуле да се готово све може промијенити ако се о томе постигне унутрашњи договор.

"То је кључна флексибилна клаузула. Ако нема унутрашњег договора, онда се призивају наметања са стране или неке међународне конференције'', рекао је Радојичић.

Он је истакао да дио политичара, првенствено из Сарајева, призива страну компоненту да доноси рјешења (о Уставу) и заврће руке на појединим амандманима, док је став свих странака из РС да то мора бити домаћи процес и резултат компромиса.

Дио политичара, првенствено из Сарајева, призива страну компоненту да доноси рјешења о Уставу и заврће руке на појединим амандманима, док је став свих странака из РС да то мора бити домаћи процес и резултат компромиса

"Размишљање проистекло из сусрета лидера СНСД и СДС јесте да се разговори лоцирају у институцији која је надлежна за то, а то је, прије свега, парламент БиХ", нагласио је Радојичић.

Он је истакао да су могућа само два рјешења уколико би Савјет министара ушао у дубљу кризу када би га напустио СДА и када би остао без скупштинске већине - прво је да буде у техничком мандату који би био веома дуг до октобра идуће године, друго су избори.

Радојичић је истакао да све политичке странке из РС, а чини се и хрватске, имају готово исти став када је ријеч о страним судијама и тужиоцима, а то је да је дошло вријеме да домаћи кадрови преузму све послове.

Радојичић је истакао да све политичке странке из РС, а чини се и хрватске, имају готово исти став када је ријеч о страним судијама и тужиоцима, а то је да је дошло вријеме да домаћи кадрови преузму све послове

"Став РС јесте да и у свим другим институцијама треба да се заврши мандат странаца... Постоји мала компромисна варијанта која се врти у парламенту БиХ, а то је да се у другостепеном апелационом поступку за ратне злочине дозволи одређено учешће страних судија. То је приједлог који подржавају хрватске странке. Међу странкама из РС постоји различито мишљење, док бошњачке странке траже потпун продужетак мандата. Уколико бошњачки посланици буду ишли на обарање компромисног рјешења, онда ће они ићи на свјесно позивање високог представника да наметне закон'', нагласио је Радојичић.

Он је рекао да је катастрофална изјава одређених бошњачких политичара након што су хрватски министри напустили Владу ФБиХ - да они могу и сами да раде.

"То није само порука Хрватима већ и шта би могло бити у парламенту БиХ уколико би бошњачка већина, која већ сада постоји, одлучила да сама ради, јер им онда нису потребни ни Хрвати ни Срби. То је, у ствари, унутрашњи удар на уставно уређење земље и рушење цијелог уставног уређења'', навео је Радојичић.

Радојичић је истакао да постоји објективан и латентан проблем у ФБиХ у којој доминара један народ и у којој годинама траје сукоб Хрвата и Бошњака, док су Срби маргинализовани, мало заступљени и не могу покренути ниједан заштитни механизам.

"Из тог угла, ентитетско гласање је кључни заштитни механизам. Када њега не би било, онда би један народ, у овом случају Бошњаци, могао да девастира комплетан уставни систем БиХ'', нагласио је Радојичић.