ВАШИНГТОН/МОСКВА - Амерички научници су послије детаљног проучавања резултата мјерења са сателита ИЦЕСат утврдили да под ледом западног Антарктика постоје 124 језера која се стално помјерају, објављено је у часопису „Џорнал оф глејшолоџи".

Та језера образују читав систем канала и огромних резервоара слатке воде испод леда, указали су научници.

Сателитска испитивања се обављају уз помоћ ласера којим се мјери висина.

Над језером се лед, наиме, угиба и то улегнуће може износити и до девет метара. Мјерењем се може израчунати количина воде у таквом језеру која може достићи кубни километар.

То је замашна количина имајући у виду да у великом мађарском слатководном језеру Балатон има 1,9 кубних километара воде.

Откриће да се језера под ледом помјерају преокренуло је све представе о структури антарктичког простора испод леда, истичу научници који се баве том појавом.

Раније су у предјелу источног Антарктика језера откривена првенствено методом сеизмичког сондирања.

Тако је пронађено и чувено језеро Васток, баш испод истоимене руске истраживачке станице, пише московски дневник „Извстиа" у свом додатку „Наука".

У језеру Васток се могу, према оцјени руских научника, налазити микроорганизми у првобитном облику који су постојали на земљи и прије више милиона година.

Због тога је и сондирање у правцу тог језера раније било прекинуто услед страховања од „заразе" тог екосистема савременим микробима, мада је недавно пронађен метод за избјегавање таквих непријатних посљедица.

Истраживања на Антарктику се, иначе, не одвијају само ради задовољења радозналости научника и јавности, већ и стога што је то последњи континентални ресурс рудног богатства на Земљи, док се такве резерве на Арктику налазе под водом.

Важност међународног „Споразума о Антарктику", према којем тај континент представља искључиво научну лабораторију, истиче 2011.

Неизвесно је, међутим, како ће се понашати државе, потписнице тог документа, послије 2011, тачно два вијека након што је руска експедиција Белинсхаузена и Лазарева открила тај континент.