БЕОГРАД - Министар културе и спорта у влади Кантона Сарајева, глумац Емир Хаџихафизбеговић у интервјуу за хрватски недељник „Глобус" потврдио је да је управо он новинару „Јутарњег листа" на филмском фестивалу у Пули рекао да је хашки осуђеник, ратни злочинац, Милан Лукић учествовао у организацији снимања филма „Лепа села лепо горе", редитеља Срђана Драгојевића.

„Ја сам у Пули за једним ручком рекао оно што говорим годинама и то није била никаква пулска конспиративна спика што би као требало 'зборити у тишини'. Напротив, говорио сам снагом чињеница, аргумената и историјских догађаја", изјавио је Хаџихафизбеговић.

„На тим мјестима где је Милан Лукић ординирао снимао се филм 'Лепа села лепо горе'", нагласио је Хаџихафизбеговић Глобусу.

На најновије нападе на филм „Лепа села лепо горе", Драгојевић у свом одговору у најновијем "Глобусу" тврди да му „није намера да се од злонамерних полу-истина, које је изрекао бивши глумац, а сада, авај, само острашћени политичар-ксенофоб и шовиниста, господин Хаџихафизбеговић - брани".

"Није ми ни намера да браним филм који је, за ових 13 година, сам себе одбранио и постао омиљен међу људима широм бивше Југославије, па и међу часним, поштеним и мислећим грађанима Сарајева. "

Драгојевић подсјећа да је тај филм на листи најрелевантнијег филмског магазина „Сајт анд Саунд" уврштен међу 30 најбољих ратних филмова свих времена, једини са територије бивше СФРЈ, у HALLIWEL'S филм енциклопедији сврстан је међу 1.000 најбољих свјетских филмова свих времена, поред „Пре кише", једини је из југословенске кинематографије. Прије неколико мјесеци је, на фестивалу у Карловим Варима, приказан у програму „20 година слободе" уз филмове Јирзи Менцла, Сабоа и Формана, додаје он.

Драгојевић је истакао да је дужан да јавно реагује на нападе због десетина аутора и филмских радника који су те, 1995. док је рат још трајао, одлучили да ставе „главу у торбу" и сниме филм који је, након свега, "пресудно утицао на јавно мнење у Србији да сагледа и преиспита једнострану слику о рату у Босни коју су у то вријеме „сервирали" режимски медији у Србији."

"У то време "Лепа села" су своју вредност доказала јер су их нападали и „домаћи" четници, њима, по идеологији блиске - усташе, као и балије попут дотичног Хаџихафиз-итд.-а. И то је, тада, била највећа вредност овог филма. Што се фашистичка, националистичка марва побунила, осетила прозваном, те је, следећих пар година - мукала, ритала се и рогатила. После пар година, и то је престало.

Марва се повукла с „позорнице", а нормални људи почели су да - комуницирају. Но, видим, поново - ричу, мучу и ритају се. Верујем - у празно", сматра редитељ филма.
Драгојевић каже да се већ навикао на „овакве гадости, нискости и подметања из кухиње којој припада Господин Хаџихафизбеговић".

„Наиме, мој пројекат 'Бодљикаво прасе', настао по роману једног од највећих живих енглеских писаца, Јулиана Барнес-а, инспирисан суђењем Тодору Живкову, срушен је пре неколико година на сесији Еуримажа, баш од стране босанског представника. Образложење је било да је филм покушај рехабилитације Слободана Милошевића. Није то једини напад на мене од стране продаваца 'Сарајевских суза', људи који су од патње једног града и једног народа згрнули - лично богатство. Њихово мукање мене вређа, али ме - не дотиче", категоричан је он.

Редитељ тврди да су сви његови филмови доживјели сличну судбину „да буду нападнути од деснице - четничке, усташке или балијске".

„Ја само могу да будем поносан да моји филмови немају 'патриотски' или онај, супротан, 'фелацијски' сертификат какви су пожељни за филмове у Србији, немам ни 'халал' сертификат, неопходан у комшилуку, ја лично причам и приватно, и јавно и кроз своје филмове оно што би марва мукањем да надјача. Верујем да ћу их на крају, ухватити за рогове или рошчиће", увјерен је Драгојевић.

Министар Емир Хаџихафизбеговић у интервјуу „Глобусу" рекао је да је на територији Вишеграда Милан Лукић био capo di tuti capi и човек без чијег се знања нису могла снимати ни плућа, а камоли играни филм.

„Само на Бикавцу, познатом брду изнад Вишеграда, које се спомиње у познатим севдалинкама у кући Мехе Аљића запалио је 72 људи. Било је то 27. јуна 1992. Сви су изгорили! У Пионирској улици у Вишеграду у једној кући, такође, је запалио више од 60 људи и тада су сви нашли смрт у пламену.

Па, не захваљују се аутори филма 'Лепа села лепо горе' на одјавној шпици филма Удружењу голубара или Савезу извиђача Града Вишеграда, него се захваљују на помоћи при снимању филма војсци Републике Српске и Војној команди Вишеграда. Што се мене тиче, захваљују се Милану Лукићу и његовој братији!

Успут, лако је провјерити, на интернет страницама Хага је објављен профил овог крвника како му је најдражи филм 'Лепа села лепо горе'. И хајдемо нешто поштено људски рећи. Зар није бласфемично и морбидно доћи на мјесто геноцида и етнички очишћеног простора у БиХ, у другу државу, и то у вријеме трајања рата, доћи дакле у суверену и признату земљу, чија се застава виори испред УН и радити играни филм у продукцији друге.

За мене је то ужас! Све су то голе чињенице! И боље да не чепркамо даље јер око снимања тог филма знам још много ствари гдје је људско достојанство дотакло дно", изјавио је Хаџихафизбеговић.