БАЊА ЛУКА - Директор Истраживачко-документационог центра /ИДЦ/ из Сарајева Мирсад Токача сматра да је унутар Института за нестала лица БиХ потребно извршити реорганизацију, односно да на чело те институције дођу експерти , то јест људи који нису оптерећени политиком.

"Заузимам се не само за смјену садашњег руководства Института за нестала лица БиХ , већ за потпуну промјену амбијента у тој институцији која не одговара професионалним стандардима, јер ти људи раде у политизованом амбијенту због чега и сами постају оптерећени политиком", истакао је Токача.

Токача се заложио за професионалну , а не етничку контролу рада Института, то јест да ли та институција даје резултате у процесу тражења несталих лица у БиХ, као и да ли дискриминише жртве по етничком принципу, ископавајући само Бошњаке, а заборављајући Србе и обрнуто.

"Институт у процесу тражења несталих лица у БиХ мора понудити јасан програм који ће бити потпуно транспарентан и избалансиран, са понуђеним претпоставкама о потенцијалним локацијама гробница несталих лица без обзира на националност жртава у БиХ", истакао је Токача.

Токача је рекао да Институт не поштује Закон о слободном приступу информацијама, јер од јавности БиХ "крије податке о томе ко је, када и гдје ексхумиран и идентификован у БиХ".

"Институт мора у сваком тренутку јавно дати на увид податке о свим ексхумираним и идентификованим лицима у БиХ и објавити њихова имена", рекао је директор ИДЦ-а, истичући да из оваквог начина рада Института произилази да некоме из међународне заједнице и од домаћих политичара у БиХ очито одговара да се процес тражења несталих лица у БиХ одуговлачи, вјероватно ради новца, посла и осталих привилегија.

Он је рекао да је процес реорганизације Института за нестала лица БиХ на неки начин већ отворен, закасњелом идентификацијом пуковника Армије БиХ Авде Палића, за коју каже да је скандалозна.

"Ако имате ефикасан процес проналаска и ископавања тијела, а на другој страни неефикасан процес идентификације, ту је онда несклад - и ако треба формираћемо нове лабораторије за ДНК-а анализу, како би се убрзао процес тражења, јер у БиХ се још тражи око 13 000 несталих и нећемо ваљда чекати да помру породице које траже своје најмилије", истакао је Токача.

Према његовим ријечима, случај Авде Палића је скандалозан, јер некоме изгледа одговара да те идентификације трају страшно дуго, пошто се новац заједно са политиком све вријеме врти око тог случаја.

"Замислите колико још породица или Палића у БиХ чека да сазна истину о судбини својих најмилијих, чије тијело можда у неком хангару годинама чека на идентификацију", нагласио је Токача, додајући да Међународна комисија за нестала лица /ИЦМП/ и Институт за нестала лица БиХ морају много ефикасније радити овај посао.

Коментаришући догађаје у Сребреници у јулу 1995. године, Токача је рекао да ИДЦ располаже подацима да је у Сребреници убијено или нестало више од 7 000 Бошњака.

"Приступ у којем се људи воле играти бројкама није добар, јер замагљује злочин. Ако је у Сребреници убијен само један човјек и то је злочин", нагласио је Токача, истичући да се ИДЦ залаже да се утврди тачан број свих убијених Сребреничана страдалих од 1992. до 1995. године, без обзира на њихову националност.

Говорећи о раду ИДЦ-а, Токача је рекао да овај центар тренутно ради на на пројекту "Босански атлас злочина" , чија ће промоција у новембру ове године бити одржана у Сарајеву, а затим у Бањој Луци, Мостару и свим већим широм БиХ.

"Ријеч је о дигиталном меморијалу кога развијамо и он ће обухватити све чињенице о ратним злочинима и догађајима на читавој територији БиХ без обзира ко када и гдје је страдао", истакао је Токача.

Према његовим ријечима, "Босански атлас" говори о свим злочинима и медији ће имати прилику да, користећи гугл ерт технологију, кликну на специфичну локацију гдје им се отвара мени са свим подацима о жртвама, именима жртава, фотографијама и подацима о догађајима.

Токача је додао да ИДЦ тренутно располаже подацима о 99 000 погинулих у посљедњем рату у БиХ, од чега је 97 000 погинуло усљед директних узрока рата у БиХ, док су 2 000 регистроване као индиректне жртве рата.

Он је појаснио да је индиректна жртва рата "случај 12 беба", које су умрле у Бањој Луци током рата због недостатка кисеоника , јер да није било рата те би бебе имале кисеоник и не би страдале.