СПЛИТ - Хрватска не проводи Споразум о сукцесији са БиХ, а то потврђује чињеница да је сва сукцесивна маса Републике Хрватске у БиХ враћена Хрватској, док то обрнуто није случај. За то је "заслужна" спрега приватизационе мафије у Хрватској са структурама власти и менаџмента у БиХ, који су на разне начине илегално прометовали том имовином, пише Слободна Далмација.

Власти у обе државе о овом случају воде дипломатски мук у обостраном интересу, јер за то вријеме рокови застаре, упозорио је Мухарем Церо, бивши члан Комисије за државну имовину БиХ.

Церо наводи како је тржишна цијена некретнина и друге имовине коју Хрватска не жели вратити БиХ држави и предузећима енормна. У БиХ се тренутно саставља Регистар државне имовине из којег је, истиче Церо, намјерно изостављена већина државне имовине изван граница, дакле и у Хрватској, јер би се у противном, објашњава, видјело да постоји на папиру, али ју је БиХ, како каже, различитим мешетарењима изгубила.

У изгубљену имовину Церо убраја Жељезничку станицу у Дубровнику те цијелу пругу и све станице на путу од границе БиХ до Црне Горе, а на попису државне имовине, додаје, недостају и бројни станови које су институције БиХ имале у Макарској, Сплиту, Загребу и Дубровнику.

- Ти су станови продати, иако законски то није могуће, будући да имовинско-правни споразум између двије државе до данас није потписан јер Хрватска то одбија учинити још од 2005. године. Према одређеним сазнањима продавани су испод цијене безвриједним цертификатима, на начин да је, на примјер, стан вриједности сто хиљада марака плаћен цертификатом за свега два одсто вриједности, што значи да је продан за двије хиљаде марака - наглашава Церо.

У Регистар државне имовине БиХ није уврштено ни Дјечје село Лозица у Дубровнику, што је, како истиче, један од највриједнијих БХ објеката у Хрватској.

- Ријеч је о великој и вриједној барокној вили, која је била у власништву Црвеног крста БиХ, а за њу интерес показују хрватски тајкуни. На попису нема ни Специјалне болнице у Цавтату, која је у већинском власништву државе, а дијелом у власништву Свеучилишне болнице у Сарајеву - закључује Церо.

Загребачки адвокат Младен Драгичевић, који је заступао бројне клијенте из земаља бивше Југославије у њиховим захтјевима за поврат имовине у Хрватској, објашњава како Уговор о питањима сукцесије земаља бивше СФРЈ даје БиХ право на поврат имовине.

- Истина је да се тај дио Споразума о сукцесији у Хрватској досад углавном није поштовао, а Министарство правосуђа је по том питању заступало став како то подручје тек треба регулирати посебним споразумима међу државама. Но, ако се држимо слова сукцесијског уговора, ствар је врло јасна - наводи наш суговорник.

Према Драгичевићевим информацијама, новонастале државе бивше СФРЈ врло су лако спровеле расподјелу имовине која је установљена као имовина СФРЈ и подијелиле златне резерве и зграде амбасаде. Али, каже, проведба сукцесијског анекса који говори о поврату имовине иде слабо или никако.

Будући да ће се хрватске институције зацијело оглушити на захтјеве из БиХ за повратом некретнина и друге имовине, потражитељима БиХ на располагању су судски процеси.

У таквим поступцима пред хрватским судовима, тврди Младен Драгичевић, судови се у правилу понашају као оадвокати државе јер не постоје билатерални споразуми држава.