БЕОГРАД - Србија ће 2050. године имати 20 одсто мање становника, односно исти број као 1950. године, па испада као да цијели вијек колијевка није ниједном зањихана.

Тада ће грађани Србије бити просјечно много старији него сада, а већ су међу најстаријим нацијама у Европи.

Најновији подаци америчког Бироа за податке о становништву, који је урадио истраживање демографске слике свијета, показују да је Србија на четвртом месту у Европи по паду броја становника, а што је најгоре, број се константно смањује.

У билтену "2009 - Ворлд попјулејшн дејта шит" (World population data sheet) пише да ће на Косову број становника са 2,2 милиона до 2050. године порасти на 3,2 милиона, што је повећање од 43 одсто.

Према њиховим прогнозама, већи ће пад у наредних четрдесетак година имати једино Молдавија, Украјина и Бугарска, док ће се у већини развијених европских држава број становника повећавати.

Лист наводи да Србија има 7,3 милиона становника, а на основну одређених демографских параметара амерички Биро за податке о становништву процијенио је да ће ова држава 2025. године имати 6,8 милиона грађана, а четврт вијека касније 5,9 милиона, што је за петину житеља мање него данас.

Горан Пенев из Центра за демографска истраживања београдског Института друштвених наука каже да је таква перспектива могућег демографског кретања мање-више реална.

"То су математичке симулације, које показују шта би се десило са бројем становника, ако се остваре одређене претпоставке. На примеру Косова види се да претпоставке могу бити недовољно поуздане, јер се нису обистиниле раније прогнозе јер је дошло до интензивнијег опадања фертилитета", наводи Пенев.

Према подацима Завода за статистику, прошле године је најзад дошло до пораста броја живорођене дјеце, али је негативни природни прираштај и даље висок, тако да у Србији годишње умре 30 000 људи, што је величина града попут Јагодине.

Просјечан животни вијек у Србији није био никад дужи, па је прошле године износио 73,7 година.