ДАРМШТАТ - Мендељејева таблица хемијских елемената највjероватније ће ускоро бити попуњена до краја - језгра атома елемената тежих од 126. не могу постојати, сматра професор Зигурд Хофман из ГСИ (Центра за истраживање тешких јона) у Дармштату, Немачка.

„Мишљења сам да ће се периодична таблица елемената завршити између 120. и 126. елемента. Изван граница те области нестају ефекти омотача и атомска језгра више не могу постојати", изјавио је Хофман у интервјуу РИА „Новости".

У природи не постоје елементи са атомским бројевима (бројем протона у језгру атома) већим од 92, то јест, тежи од урана. Они тежи елементи, на пример плутонијум, могу се произвести у атомским реакторима, а елементи тежи од 100. (фермија) могу се добити једино на акцелераторима, путем бомбардовања мете тешким јонима.

Група под руководством Хофмана је 1996. године синтетизовала 112. елемент Мендељејеве таблице. У јуну 2009. године откриће је и званично признао Међународни савез за чисту и примјењену хемију и научници су предложили да се елемент назове „коперникијум".

Њихови конкуренти - физичари из Уједињеног института за нуклеарна истраживања у подмосковској Дубни су у последњих десет година синтетизовали елементе са атомским бројевима од 112. до 116, а такође и до данас најтежи елемент 118.

Данас се у Дубни врши експеримент синтетизовања „пропуштеног" 117. елемента, и настављају припреме за синтезу 120. Уколико будући елемент за добијање 120. елемента буде успјешан, то ће значити да су се научници приближили граници коју наводи Хофман.

Научни сарадник Уједињеног института за нуклеарна истраживања, руководилац сектора Лабораторија нуклеарних реакција, Флоров Владимир Утенков, појашњава да стабилност језгара супертешких елемената зависи од њихове структуре и утицаја неутронских и протонских омотача. При одређеним (њих су назвали „магичним") бројевима протона или неутрона језгро може бити најстабилније.

По ријечима Утенкова, чак ако иза границе коју наводи Хофман више нема тешких омотача, то не значи да ће доћи до „рушења стабилности".

„За сада се предвиђа да ће свеједно 127. и неколико још тежих елемената бити релативно стабилни", казао је руски физичар. „Иако за сада нема одговора на питање постоје ли „двоструко магична језгра" изван граница 126. елемента, то питање је отворено."

По ријечима Хофмана, он и његове колеге планирају да изврше серију експеримената на линеарном акцелератору тешких јона УНИЛАЦ уз коришћење као мете кирија-248 - „сусједа" берклијума (Бк, хемијског елемента из групе актинида), који користе у Дубни по Мендељејевој таблици.

„У својству првог корака ми планирамо да поновимо реакцију фузије калцијума-48 и кирија- 248, да добијемо 116. елемент и на тај начин потврдимо податке који су први пут добијени у Дубни", казао је научник.

Да би се званично признао нови супертешки елемент неопходно је да се реакција понови и у другим лабораторијама.

У будућности, каже Хофман, планирамо да у својству „пројектила" користимо хром-54. Његова реакција са киријем може довести до појављивања 120. елемента. У Дубни се надају да ће елемент добити у реакцији калифорнијума-98 са титаном-50.

Говорећи о значају истраживања у тој сфери, Хофман је истакао да су синтеза и истраживања супертешких елемената неопходни за схватање природе материје.

„Боље схватање уређења материје утиче на све савремене технологије које у све већој мјери треба да узимају у обзир специфичности нано и субнаноструктура. Сем тога, та информација веома утиче на астрофизику", истакао је научник.