Društvo
Нови Сад: Почаст Срђану Алексићу
НОВИ САД - Пролаз који спаја Змај Јовину и Улицу Илије Огњановића у најстрожем центру Новог Сада од данас носи име Срђана Алексића, који је у погинуо у Требињу 1993. године бранећи пријатеља Муслимана.
Срђанов отац Раде Алексић рекао је новинарима да његовог сина често називају херојем, али да су прави хероји они који су усвојили Срђана у својим срцима.
"Ви који усвајате Срђана сте хероји, јер без вас Срђан не би ни постојао. То би био један младић, уписан на некој плочи, који је погинуо у оном несретном рату. Захваљујући вама и вашој жељи да будете људи, да на своје потомство преносите добро а не зло, мој Срђан и даље живи", рекао је Раде Алексић.
Плочу на пролазу са именом Срђана Алексића открио је предсједник Скупштине града Новог Сада Александар Јовановић, који је истако да је Срђан својим херојством постао симбил толеранције.
"Срђан је својим херојством показао и доказао да су толеранција, разумевање различитости и суживот вредност које чине цивилизацијске тековине. И управо се ту јавља копча између Срђана и његовог херојског дела и Новог Сада који вековима почива на толеранцији, суживоту и јединству различитости", рекао је Јовановић.
О Срђану су говорили и замјеник градоначелника Новог Сада Владмир Копицл, предсједник Независног удружења новинара Војводине Динко Грухоњић, те Александар Попов, један од копредсједника невладине организације "Игманска иницијатива" и директор новосадског Центра за регионализам.
Још почетком 2007. године коалиција НВО из Војводине под именом „Грађанска Војводина" и „Игманска иницијатива" поднијели су иницијативу Скупштини града Новог Сада, да један од пролаза у центру града понесе име по Срђану Алексићу.
За Срђана Алексића тврде да је био препознатљиви симбол предратног Требиња, као одличан пливач, аматерски глумац и изузетно згодан младић, кога су у јануару 1993. године у овом граду убила четири припадника Војске Републике Српске, јер је од њих бранио свог пријатеља, Бошњака Алена Главовића.
Ален Главовић данас живи у Шведској, има двоје дјеце и сваке године обилази Срђанов гроб и његовог оца Радета.