Уколико ових дана будете претраживали глобалну мрежу уз помоћ највећег интернет претраживача, на његовој почетној страници ће вас дочеати подсјећање на рад и изуме Николе Тесле, без кога би управо та ваша активност ишла мало теже. То је малени подсјетник на рођендан човјека који има више од 700 заштићених патената и иновација, и за кога кажу да је "изумио 20. вијек".

Пише: Марко Шикуљак

На данашњи дан, прије 153 година, рођен је научник Никола Тесла. Име које је за нашу дјецу неодвојиво од фразе "човјек који је измислио струју", док је за мало већу дјецу интересантан само у домену приче о тајном оружју, ЦИА и њеном раду на уништењу Теслиног народа.

Да ли због силне мистике која је за живота пратила Теслу, човјека који ствара громове, или због наше пословичне немарности, нисмо се као друштво далеко одмакли од дјечије дефиниције да је "Тесла измислио струју".

У говору о њему, више пажње посвећујемо мистеријама које се плету око имена "Никола Тесла", и увријеђености када чујемо да се Хрватска маркетиншки окористила његовим именом; него што чинимо ишта конкретно, да његове темеље надградимо.

Теслино родно мјесто је Смиљан у Лици, тада Аустро-угарско царство. Ово последње је значајно због оне чувене урбане легенде, која тврди да је Тесла једном приликом рекао да се "поноси својим српским поријеклом и хрватском земљом". (Или како већ од силног понављања гласи тренутна верзија чувеног "навода"...)

Никола Тесла никако није могао знати за Хрватску, јер она од његовог рођења, па скоро до смрти, није ни постојала. Истина, двије године прије Теслине смрти, 1941. године се појавила Хрватска, која је вољела да се зове Независна Држава; али тешко да би Тесла њоме могао бити поносан. Поготово (као попов син) оним што је та иста урадила у његовим родним Смиљанима.

Питање је да ли би Тесла био занимљив нашим данашњим политичарима, да није силне жеље наше сусједне земље да га стави на гласање за највећег Хрвата свих времена

Питање је да ли би Тесла био занимљив нашим данашњим политичарима, да није силне жеље наше сусједне земље да га стави на гласање за највећег Хрвата свих времена, у друштво Јосипа Броза, Фрање Туђмана и, гле, опет Србина - Руђера Бошковића.

Да није тако, знали би представници власти тачно навети бар један Теслин изум, знали би и за Михајла Пупина или Руђера Бошковића; а морали би знати и за утицај Милеве Марић удате Ајнштајн, на рад њеног свјетски познатог мужа.

Сви Срби би морали знати за Милутина Миланковића, инжињера, геофизичара, климатолога и астронома. Творца најпрецизнијег календара на свијету (чињеница да због традиционалистичко-религиозних разлога никада није заживио у употреби не умањује његов значај), творац теорије ледених доба и човјек по коме су назив добили један кратер на Мјесецу и један на Марсу.

Између подсјећања на немали утицај Срба на свјетску науку и непознавања тог утицаја међу нашом политичком кликом, лежи и одговор зашто немамо новог Теслу, Милеву, Пупина, Милутина... И не само да их немамо, него се и не бринемо што их нема, већ нам је битније имати шампионе у непризнатој верзији млаћења шакама, или у спуштању низ брзаке. Које ни не зовемо српским традиционаним именом (спалаварење), но "модерним" - рафтинг.

Између подсјећања на немали утицај Срба на свјетску науку и непознавања тог утицаја међу нашом политичком кликом, лежи и одговор зашто немамо новог Теслу, Милеву, Пупина, Милутина

Ту лежи и трагика изјаве предсједника Српске, Рајка Кузмановића, успут и предсједника Академије наука и умјетности РС (за коју смо сазнали да постоји тек кад је Кузмановић кандидован за предсједника).

Кузмановић каже да је "стратешки интерес Српске да свеукупни развој базира на новим технологијама, истраживачком развоју, усвајању, примјени и производњи савремених материјала. Коришћењем науке и научних достигнића битно се мјења и побољшава положај сваког друштва, па тако и нашег".

Било би лијепо да иза интереса стоји нешто опипљивије од слатких изјава. Да се умјесто приватних факултета отварају институти, да главна брига Академије наука није пресељење у нове просторије већ научни рад, да се студентима који се финасирају из фонда Милан Јелић (који су за студирање ван Српске добили стипендије у еврима, тј. дупло више него студентима у Српској) да могућност и обавеза да се врате...

И коначно, да се у науку уложи бар колико за једно "свјетско" рафтинг првенство.

Уколико не буде тога, све приче о Тесли, Кочићу, Андрићу, Пупину; биће једно празно хвалисање из шупљих предизборних говора, а подсјећање на њихова имена у некој социјално склепаној сценографији - биће само показатељ колико се удаљавамо од могућности да им икада нађемо достојне насљеднике.

Немојмо да нас завара то што су наши велики научници своја највећа дјела створили ван родне груде, јер то није до краја тачно. Зато није без разлога поменут Милутин Миланковић.

Он је након студија у Бечу, своје дјело створио у Београду.

Радом искључиво у српској престоници - он је постао Милутин Миланковић. Како неки тврде, најцитиранији српски научник свих времена у свијету!

Рођен у сиротињи, умро у сиротињи

Тесла је рођен 10. јула 1856. године у Смиљану, у Лици, а умро је 7. јануара 1943. године у Њујорку. Његови отац и мајка Милутин и Ђука потицали су из свештеничких породица.

Никола је основну школу завршио у Смиљану, нижу реалну гимназију у Госпићу, а вишу реалну гимназију у Карловцу.

Након матуре, вратио се кући и оболио од колере. Послије годину дана опоравка 1876. одлази у Грац да студира електротехнику. Радио је претјерано и већ прве године, положио је све испите са највишом оцјеном.

Након очеве смрти, тражио је стипендију од Матице српске, коју није добио. Напушта студије у Грацу и наставља студије политехнике у Прагу, које није никад завршио. Запошљава се у Телеграфском заводу у Будимпешти, и послије годину дана, 1883. године, прелази у Едисонову Електричну компанију у Париз. Након годину дана добија понуду да пређе у сједиште.

Тесла у Њујорк стиже 1884. године и врло брзо долази до епохалних открића у области физике и електротехнике: Открива обртно магнетно поље, индукциони мотор, наизмјеничну струју, трансформатор високофреквентне струје, безични пренос радио-таласа...

Због неслагања, разилази се са Едисоном и прелази у Вестингхаусову компанију која ће финансирати градњу прве електричне централе на наизмјеничну струју на Нијагариним водопадима. Са преко 700 патената сматра се, уз Фарадеја, највећим проналазачем у историји науке.

У његову част јединица за јачину магнетне индукције носи његово име - тесла (Т). Теслине пумпе без лопатица данас су у комерцијалној употреби.
Умро је 7.јануара 1943. године у хотелској соби у Њујорку. Сахрана је обављена о трошку наших исељеника. Његова заоставштина и урна са пепелом налазе се у Теслином музеју у Београду.