БЕЧ -Половина, тачније 49 процената анкетираних Аустријанаца, сматра да странце "треба вратити у њихове земље поријекла ако буде дошло до мањка радних мјеста" - показала је Студија о промјенама вредновања, која је у Аустрији 2008. године провдена по трећи пут.

Просјечан Аустријанац је ауторитативан умјесто либералан и негативно настројен према странцима - умјесто да је отворен према свијету.

Петина становништва Аустрије може лако да замисли да "има јаког вођу, који не мора да се брине о парламенту и изборима". Приликом претходног испитивања - 1999. године - само 15 одсто Аустријанаца је могло да замисли да их води "један јак човјек".

Када је ријеч о наклоности партијама и ауторитаризму, испоставило се да је "жеља за чврстом руком" присутна код бирача и симпатизера Слободарске странке Аустрије (ФПОе) и Социјалдемократске партије Аустрије (СПОе), што потврђује 40 процената анкетираних симпатизера прве и 39 процента друге странке.

Бирачи Народне партије ОеВП, као и Савеза за будућност Аустрије (БЗОе) се - са 29 и 26 процената - налазе "у просјеку".

Уз помоћ ове анкете традиционално се истражује промјена начина размишљања грађана у цијелој Европи. Ипитивање се проводи у временским раздобљима од око десет година.

Издавачи ове студије - Регина Полак, Урсула Хамахерс-Цуба и Кристијан Фрицл - указују да Аустријанце све мање дотиче политика.

То се, како се истиче, манифестује тиме да на једној страни влада "умањено политичко интересовање", док на другој страни аутори закључују да "повјерење у институције у доброј мјери опада с обзиром на то да демократија сама по себи није више спорна".

Видно снажније расположење за ауторитарне варијанте показује се код оних Аустријанаца који су нетрпељиви према странцима, односно "оних који се осјећају као странци у земљи" (34 процента), као и оних који желе да "генерално забране долазак нових придошлица (57 процента).

Изненађујућу су и разултати који показују да у међувремену половина анкетираних Аустријанаца, тачније 51 проценат, сматра да је добро када експерти а не влада одлучују о томе шта је најбоље за земљу.

Такође, шест процената сматра да треба да се тежи томе да "војска влада државом", док је прије десет година то сматрао само један проценат испитаника.

Оно што нервира 1 500 анкетираних особа јесте - "систем" . Наиме, четворо од десет испитаника сматра да је демократија слаба при одлучивању и доноси "свађе и препирке".

Аутори квалификују ове резултате експлицитно као "кризне сигнале за аустријску демократију".

Оцјењује се да је у седмој по богатству земљи на свијету присутно велико задовољство животом, али, истовремено, и екстремно високо незадовољство политиком.

Наиме, како се даље наводи, многи људи - који су "незадовољни својим животом", односно они којима је тешко да баратају слободом и плуралитетом - бирали су 1999. године Јерга Хајдера.

Експерти анализирају да су се ови људи надали реду и безбједности, али и да су се разочарали и зато сада изражавају незадовољство системом.

Када је ријеч о Хајдеру (трагично страдалом десничарски оријентисаном политичару), његов политички успон је у тијесној вези са његовом политиком нетрпељивости према странцима. Од почетка деведесетих година - како показује студија - сагласност са изјавама усмјереним против странаца у порасту је.

Тако чак осам од десет Аустријанаца захтијева да "странци треба мало боље да прилагоде свој начин живота домаћем становништву".

Такође, половина, тачније 49 процената анкетираних сматра да странце "треба вратити у њихове земље поријекла ако буде дошло до мањка радних места".

Аутори студије сматрају да су највеће партије у Аустрији годинама већ пропуштају прилику да приложе адекватан и стабилан концепт интеграције.

Аустријанци од политике очекују првенствено "борбу против све већих цијена", што потврђује трећина анкетираних.