Кошаркашко првенство БиХ се завршило онако како се и очекивало, а како је Фронтал.РС и најављивао у текстовима посвећеним овој теми*: два најорганизованија и најозбиљнија клуба, Босна и Широки, одиграли су финале за престиж, а праве премије су већ биле подијељене. Обје екипе ће играти у Јадранској лиги, одмјеравати снаге са екипама доказног европског квалитета (и покојом која попуњава број), пунити дворане и потписивати добре спонзорке уговоре.

Пише: Марко Шикуљак

Зашто потенцирамо клупску БХ кошарку? Јер је то једини иоле озбиљан спорт у земљи, за који постоји квалитетно и исплативо такмичење којем се стреми. Учешће у БХ тимова у регионалној лиги је мамац за публику и спонзоре, јер се игра са три евролигаша, неколико еврокуп-тимова и пар некад звучних имена из времена бивше државе.

Самим тим, и у игри су озбиљна финансијска средства. У клупском фудбалу су у оптцају већа средства, али у европска такмичења се махом иде да би се намјестила утакмица или утопио неки играч.

Од тимова из Српске пар сезона за мјесто у Јадранској лиги активно се бори Игокеа. Недостатак критичког осврта у медијима на дешавања око овог клуба, можда је код неког створило утисак да руководство клуба зна водити исти.

Све написано у претходном тексту и даље важи: Александровчани се нису, а нема ни назнака да ће ускоро, ослободили провинцијског менталитета у вођењу свог спортског колектива. Бившем тренеру Бајићу је управа доводила играче, а да он то није ни знао, већ су га изненађивали позиви новинара. Затим је смијењен у сред најважниег такмичења, након једног од ријетких пораза.

Побројати играче који у сезони прођу кроз Игокеу и ко их је све водио са клупе, тежак је и залудан посао. А иста прича се понавља више година за редом. Прелазни рок у Игокеи траје нон-стоп, а логика да екипу треба пажљиво селектирати, уиграти и не ломити је наглим промјенама, једноставно не важи.

Опипљивог резултата нема, али пара не мањка.

Главни лик у причи око Игокее је премијер Српске, Милорад Додик. Он својим ауторитетом (или нечим сличним) успијева убиједити много фирми на потезу Трн-Градишка да спонзоришу овај клуб, који тиме има несразмјерно велик буџет у односу на остале екипе из Српске.

Тако су се у петорци Игокее крајем сезоне могли наћи Кестл, Ђерасимовић, Тејлор, Вуксановић и Мекаскил. Иако је Игокеа једна од ријетких екипа која није упознала јавност са својим буџетом, паушалним сабирањем примања ове поставе дође се до скоро 100.000 марака прве поставе на пракету. Мјесечно!

Знајући представљене црте рада у Игокеи, јасно је зашто су не пуно богатији, али стабилнији клубови из Широког Бријега и Сарајева, отишли у регионално такмичење.

И све би било и даље јасно, да се не појаве текстови у дневним листовима, који преносе надања управе Игокее да ће, након подношења пријаве за последње мјесто у Јадранској лиги (које се добија позивницом организатора) заиграти у њој. Организатор само треба да у конкуренцији словеначких и хрватских клубова изабере Игокеу, и то је то. Ова надања су смијешна из више разлога:

1. Организатор Јадранске лиге (треба ли подсјетити "приватне диге") нема интереса за још један клуб у БиХ, јер је «тржиште» са постојећа два, покривено.

2. Александровац као кошаркашка средина, односно клуб без традиције, домаћих кошаркаша, и публике, Јадранској лиги је, најблаже речено, неинтересантан

3. Игокеа нема дворану која задовољава критеријуме лиге (техничке карактеристике и бар три хиљаде сједећих мјеста) већ игра у школској дворани

4. Позивницу годинама уназад добија неки клуб из Хрватске, јер је такав интерес већине у организацији лиге.

Послије свега што је "толико јасно", једино "што није јасно" јесте: да ли ће неко бар упозорити да је ред, да се за спортске неуспјехе и протраћене паре одговара, или барем напоменути да се у другим клубовима за такве ствари добија отказ и мијења политика вођења клуба.

Очигледно је да се у Игокеи тога неће сами сјетити, већ ће и даље наставити са разбацивањем амбицијама, парама и узалудним надањима.

* - линк за ранији текст на ову тему: http://www.frontal.rs/cyrl/?page=70&kat=11&vijest=25547