БИЈЕЉИНА - Правобранилац Републике Српске, Слободан Радуљ, рекао је да је Уставни суд БиХ по чудним критеријумима донио одлуку, којом је прихватио апелацију браће Салиха и Муамера Алијагића и потврдио дио пресуде Окружног суда Требиње из 2004. године, који се односи на исплату накнаде за материјалну штету за одузети репрометеријал.

"Према свему што сада знамо, ова пресуда је скандалозна и контроверзна", рекао је Радуљ, додавши да ће се Правобранилаштво РС о одлуци Уставног суда БиХ изјаснити након што је детаљно проучи.

"Независне новине" у данашњем броју пишу да су у Правобранилаштву РС незадовољни, јер је Уставни суд БиХ прихватио раније оспорену аргументацију и налазе вјештака да је занатска радња Алијагића имала око 4,1 тону сребрних електрода, чија је вриједност процијењена на око 4,4 милиона КМ.

"Раније је у судском поступку доказано да се није радило ни о каквим сребрним, већ о обичним електродама. Ми и даље остајемо при томе. Због тога је подигнута и кривична пријава против оних који су сачинили записник при изузимању имовине из занатске радње и вјештака", истакао је Радуљ.

Из одлуке Уставног суда БиХ у вези са овим случајем произилази да ће Република Српска и општина Требиње морати браћи Алијагић да исплате још близу пет милиона КМ ратне одштете због изузимања репроматеријала из њихове занатске радње 1993. године.

Уставни суд БиХ је прихватио апелацију браће Алијагић и потврдио дио пресуде Окружног суда Требиње из 2004. године, који се односи на исплату накнаде за материјалну штету за одузети репрометеријал, док је дио пресуде за накнаду материјалне штете за изузете машине и камате вратио на поновни поступак.

Овакву одлуку Уставни суд је оправдао повредом права Алијагића на правичан поступак и права на имовину.

"Врховни суд РС и Окружни суд у Требињу, у поступку утврђивања накнаде штете за одузету имовину, су очигледно произвољно примијенили релевантне позитивноправне прописе, а парнични поступак није окончан у разумном року", наводи се у образложењу пресуде Уставног суда БиХ.

Пресудом Окружног суда из Требиња из 2004. године наложено је РС, општини Требиње и предузећу "Металац" из тог града, да Алијагићима исплате близу 36 милиона КМ накнаде за материјалну штету за одузети репроматеријал, машине и настале камате.

Од те суме шест милиона КМ се односило на накнаду за изузети репроматеријал, око 2,2 милиона за машине, а остатак на камате. Након жалбе Правобранилаштва РС пресуду требињског Окружног суда преиначио је Врховни суд РС, наложивши да Алијагићима буде исплаћено 1,2 милиона КМ надокнаде за причињену штету плус камате. Потом је услиједила блокада рачуна општине Требиње, са којих је Алијагићима пребачено 700.000, док је Влада РС исплатила 1,2 милиона КМ.

Будући да је Уставни суд БиХ потврдио дио пресуде Окружног суда Требиње који се односи на накнаду материјалне штете за репроматеријал, Алијагићима ће морати бити намирен износ до шест милиона КМ.

Експертска комисија коју је формирала Влада РС довела је у сумњу тачност записника комисије општине Требиње која је 1993. године изузимала и пописивала имовину радње браће Алијагића.

Комисија је тада невјероватним оцијенила наводе да је тако мала лимарско-браварска радња имала чак четири тоне сребрних електрода у вриједности од 4,4 милиона КМ, оцијенивши да вриједност све распродате имовине радње "Алијагић" износи око 1,2 милиона КМ без камата.

Због тога је 2005. године Центар јавне безбједности Требиње поднио извјештај о почињеном кривичном дјелу због основане сумња да је Салих Алијагић током парнице употребљавао неистиниту пословну документацију и прикривао стварно пословање фирме "Алијагић".

Требињска полиција поднијела је тада извјештај и против вјештака који су утврђивали висину штете.

Тужилац Окружног тужилаштва Требиње Обрад Рајчевић рекао је раније да је Салиху Алијагићу, с обзиром на то да поред босанскохерцеговачког има и држављанство Хрватске, преко Министарства правде БиХ два пута упућивао позив да се изјасни о овој пријави, али да је то било безуспјешно.