БАЊА ЛУКА - НБА лига, који Американци охоло називају свјетским кошаркашким шампионатом, ове године је понудила одличну и узбудљиву плеј-оф кошарку. Док су неке екипе тутњале и над својим противницима демонстрирале изузетну снагу, у другим дуелима играно је и по седам утакмица, са мноштвом неизвјесности и продужетака.

Прва жеља већине љубитеља америчког професионалног лоптања је финални дуел Лејкерса и Кавалирса, и њихових првих звијезда Брајанта и Џејмса.

Марко Шикуљак

Ако до њега и дође, теоретичари уплитања крупног капитала у све поре друштва, такође ће доћи ће на своје. О овом финалном дуелу се прича од почетка сезоне и сви желе да након Мајкл Џордана неког са правом смију назвати краљем.

Џејмс је суперталентовани, супер медијски промовисани, суперстар са све супер надимком «Краљ Џејмс». Не улаже без разлога НБА лига толико напора да од њега створи ходајућег бога. И прије доласка у лигу, директно из средње школе, Џејмс је виђен као неко ко ће НБА винути у врх популарности, након што су исти врхови изгибљени повлачењем «Летећег Мајка».

Брајант је скоро све оно супер што и Џејмс, уз то да је и искуснији, има три титуле, али је и много више је оспораван. Прво као груба Џорданова копија, себичњак и недружељубив тип, који без О'Нила не би стигао ни до једне титуле.

Е такав финални дуел би оборио рекорде гледаности, привукао све очи на НБА, напунило џепове свима у овом великом бизнису, и руководство лиге то зна. Слично као што је прошле сезоне главна прижељкивана посластица било ретро финале између екипа које су владале осамдесетих година, Бостона и Лејкерса. Бостон је до финала дошао тако што је одиграо максималан број мечева, односно редовно је играо мајсторице. Па можда се баш тако и посложило, шта год неки да мисле. А НБА лиги и ТВ мрежама сигурно не би било мило да гледају финале из 2007. када никог није интересовало како Сан Антонио брише паркет са млађахним Кливлендом.

(НБА лигу одавно бије глас да своје планове реализује нешто слично као и Демократска странка Бориса Тадића: прво се спроведе истраживање јавног мнијења, па тек онда креира политика за изборе).

Да ли ће до жељеног финала доћи, и да ли ће судије морати да погурају ствар? Чињеница је да су обе екипе заиста моћне. Кливленд је екипа са најбољим омјером у сезони (66 побједа), обе досадашње препреке, Детроит и Атланту, помео је без пораза, притом ниједну утакмицу није побиједио са једноцифрено предношћу.

Лејкерси су одличну Јуту избацили са 4:1у побједама, а већ са Хјустоном у другом кругу се дешавало оно на шта су неки посумњали да се ради о намјерном продужаању серије. Након што је Хјустон изборио мајсторицу, чули су се коментари да су два тима изабрали највећи удио гледаности на телевизијској мрежи ЕСПН. Сви су сада жељели видјети одлучујући меч између Давида и Голијата, меч имеђу прејаких Лејкерса и Хјустона који је слабији тим и са првом звијездом Јао Мингом у постави, који се повриједио у почетком ове плеј - оф серије. Лејкерси су се у посљедњем мечу поиграли са физикалцима из Тексаса, и без проблема прошли у финале Запада.

Срце шампиона, Бостона, није издржало овогодишње доигравње. Није могло без Кевина Гарнета, једног од најбољих крила и одбрамбених играча лиге. Почели су као и прошле године, када су све утакмице до финала одлучивали у последњем мечу. У антологијкој серији је избачен Чикаго, седам утакмица, двије у продужетку, (рачунајући шесту у којој су се играла чак три!) и пет мечева који су се завршили са три или мање поена разлике. Уз искусне Алена и Пирса, сви су видјели колико могу млади Рондо и Дејвис.Са сљедећим ривалом «Келти» су поново играли седам мечева, и у последњем, на свом терену су разбијени са 19. разлике.

Орландо, кога су многи гледали са сумњом, доказао се избацивши Филаделфију и актуелног шампиона. Сада иду на Кливленд, једини тим из врха Истока са којим су имали позитиван омјер, и који су пар пута у сезони одучили од кошарке. Орландо јесте био пеницилин за «Кавсе» али питање је колико тим «Меџика» са својом скромном клупом за резерве има снаге за серију са Кливлендом. На плеја Нелсона су одавно заборавили, главне фаце су одбрамбена звијер Хаувард, звјездица Рашар Луис, али и Хидо Туркоглу, момак који игра најбољу кошраку у каријери.

Последњи клуб четворке која се бори за финале је Денвер. Иако су и прије словили као екипа која има много квалитених играча, тек су доласком Чонсија Билапса добили «оно нешто» и постали тим врхунских могућности. Подјећања ради, Билапс је био дух - покретач игре шампионског има детроита прије пар година. Његов преглед игре, разигравање, вођство екипе...је оно што је недостајало Ентонију, Мартину, Иларију, Смиту, Клеизи и осталима да потану тим. Очитали су лекције Њу Орлеансу и Даласу (оба пута 4:1) и нико не може бити сигуран у пролаз против њих, чак ни двојац фаворизован од стране публике и руководства НБА.

Судар титана и борба до последњег даха. Једино то је сигурно у НБА доигравању. Ко је заинтереова, нека навије сат и устаје у пола ноћи да би гледао преносе а оне стране Атлантика.