ХАГ - Бивши предсједник Републике Српске, Радован Караџић, затражио је данас од Хашког трибунала да одбаци оптужницу против њега, позивајући се на споразум са америчким дипломатом Ричардом Холбруком.

Караџић у поднеску тражи да Хашки трибунал одбаци оптужницу против њега због недостатка јурисдикције, или да одбије примјену надлежности, као посљедицу споразума са Холбруком, према којем неће бити кривично гоњен пред овим судом.

"Караџић тврди да се оптужница не односи на особу над којом Трибунал има надлежност по члану 1 Статута, зато што је тај споразум склопљен са званичником који је имао стварну и јасну надлежност од Савјета безбједности УН и његових органа", наводи се у документу који је медијима прослиједио Караџићев правни савјетник Петер Робинсон.

Као додатак поднеску, предат је текст изјаве, на енглеском језику, послате факсом из кабинета предсједника, којом Караџић пристаје да се од 19. јула 1996. у потпуности повуче из јавног живота.

Изјаву су потписали и чланови тадашњег руководстава РС Момчило Крајишник, Биљана Плавшић и Алекса Буха, а у својству свједока и тадашњи предсједници СР Југославије и Србије Слободан Милошевић и Милан Милутиновић.

Караџић је априла 1996. године потписао и засебну изјаву у којој се детаљно описују догађаји од 18. и 19. јула 1996, када је Холбрук у Београду о његовој "политичкој будућности" разговарао са Милошевићем.

Бивши предсједник РС прецизира да је за све вријеме разговора у Београду био на Палама, да је често телефоном разговарао са Милошевићевим, а ниједном директно са Американцима.

Он наводи да се побунио зато што споразум предвиђа само његове обавезе, али да му је "Милошевић објаснио да је Холбрук рекао да САД не могу да ставе свој дио споразума на папир због политичких разлога", те да је "све што је у претходно био обећао Холбрук и испоштовао".

Караџић наглашава да је он дио споразума испунио, односно да је дао оставку на функцију предсједника РС и лидера Српске демократске странке, повукао се из политичког живота, те да није учествовао на изборима.

"У данима и мјесецима, који су услиједили, било је оштре реторике против мене, али није било покушаја да будем ухапшен. Јавно сам се кретао по БиХ пред очима међународних оружаних снага. Пошто сам разумио да споразум, према којем нећу бити кривично гоњен у Хагу није јаван, нисам објавио тај споразум, али јесам о њему рекао неколицини људи, неким члановима породице, блиским пријатељима и неким међународним званичницима са којима сам се сусрео на Палама. Око пола године касније, безбједносне службе РС су ме обавјестиле да су међународне снаге очигледно одлучиле да се не придржавају споразума и да се припрема покушај мог убиства. Тада сам почео да се скривам", наводи Караџић.

Засебне изајве, које потврђују Караџићеви наводе о споразуму о имунитету, у априлу ове године су потписали бивши предсједник Скупштине Момчило Крајишник и бивши министар иностраних послова РС Алекса Буха, који су 18. јула 1996, присуствовали састанцима у Београду.

Караџићева одбрана приложила је и дио повијерљиве преписке америчких дипломата из Сарајева.

Од надлежних у затвору у Шведској, одбрана је тражила одобрење да интервјуише Биљану Плавшић, која тамо служи казну од 11 година, коју јој је изрекао Трибунал. Робинсона су из затворске управе имејлом обавијестили да је Плавшићевој пренесен захтјев, али да она са њим не жели да разговара.

Холандски адвокати бившег шефа Службе државне безбједности Србије Јовице Станишића, који је дијелу састанка у Београду и сам присуствовао и са потписаним споразумима, како се тврди, путовао на прелацији Београд-Пале-Београд, обавијестили су Робинсона да његово здравствено стање није довољно добро да би могао да коментарише овај случај.

Засебан додатак чини допис адвоката Милана Милутиновића, који кажу да им је њихов клијент рекао да "иако је на Холбруковом споразум од 18. јула и његов потпис, он присустовао само потписивању, али не и преговорима који су довели до споразума", те да не може да каже да ли је амерички дипломата говорио о томе хоће ли Караџић бити кривично гоњен у Хагу.

У поднеску су и интервју бившег портпрола Флоранс Артман, у којем је она говорила о сусрету бившег тужиоца Трибунала Луиз Арбур и бившег команданта НАТО, америчког генерала Веслија Кларка, када су у Бриселу наводно разговарали о споразуму о имунитету за Караџића.

Изјаве су дали супруга оптуженог Љиљана Зелен-Караџић, кћерка Соња Караџић - Јовичевић и зет Бранислав Јовичевић.

У прилогу поднеска који има укупно 140 страница, налази се и најновији текстови из америчког "Њујорк тајмса" у којима се потврђује постојање споразума. Изјаву одбрани дао је новинар "Њујорк тајмса" Дејвид Бајднер.

"У септембру 1996. заједно са Обрадом Кесићем сам сусрео Караџића на Палама, у његовој канцеларији у фабрици на Палама. Током тог сусрета, Караџић нам је рекао да је прихватио да се повуче из јавног живота, у замијену за обећање Холбрука и његових сарадника да неће бити кривично гоњен у Хагу", изјавио је Бајднер.

Сам Кесић изјавио је да му је ранијом приликом, 1996. Караџић рекао да "озбиљно размишља о томе да се преда Трибуналу у Хагу".

"Када смо га срели у септембру, рекао нам је да више нема потребе да се преда, зато што је постигао споразум са Холбруком, према којем се, тамо неће водити поступак против њега", навео је Кесић.

Амерички дипломата Филип Голдберг, који је и сам присустовао преговорима у Београду, негирао је да је Караџићу тада обећано да му се неће судити у Хагу.

"Када је Караџић у питању, Влада САД имала је три основна циља: да он оде са функције, да оде из БиХ, те да се нађе у Хагу. На овим преговорима постигли смо ово прво", изјавио је Голдберг. Он је рекао да се "сећа да је од њега затражено да води биљешке на састанку, али да се не сећа да је то и урадио".

Амерички дипломата Лоренс Батлер, у својој изјави такође наводи да је "циљ САД на почетку састанка био да се Караџић повуче из јавног живота и да је тај циљ постигнут".

Батлер додаје да се "не сјећа да је приликом тих разговора Хаг уопште поменут".

"То није био предмет разговора. Представници САД нису дали обећање да Караџић неће бити ухапшен или да неће бити кривично гоњен у Хагу", наводи Батлер.