БЕОГРАД- Свети архијерејски сабор именовао је четири нова члана архијерејског Синода а њихов избор био је касно синоћ последња тачка на дневном реду редовног мајског засједања највишег законодавног и управног тијела Српске православне цркве.

Синодом ће и даље предсједавати митрополит црногорско-приморски Амфилохије (Радовић) као пети члан и заменик патријарха Павла који је од новембра 2007. године на лијечењу на Војномедицинској академији.

Митрополит Амфилохије остаје и на челу СПЦ као једини архијереј који има потпис патријарха и једини који има мандат да замењује поглавара СПЦ.

Новоименовани чланови владе СПЦ су епископи - нишки Иринеј, бачки Иринеј, далматински Фотије и захумско- херцеговачки Григорије.

Сабор је ову одлуку донио јер је истекао мандат претходним члановима, епископима Хризостому жичком, Хризостому бихаћко-петровачком и Филарету милешевском.

Епископ нишки Иринеј (Гавриловић) рођен је у селу Видова код Чачка 1930. године.

По завршетку гимназије коју је похађао у Чацку и Богословије у Призрену, завршио је Богословски факултет у Београду.

У монашки чин увео га је патријарх Герман у октобру 1959. године у манастиру Раковица а исте године, на дан Св. Петке 27. октобра, у цркви Ружица испод Калемегдана, рукоположен је у чин јеромонаха.

Постдипломске студије завршио је у Атини, а 1969. године је постављен за управника Монашке школе у манастиру Острог, а потом за ректора Призренске богословије.

Године 1974. изабран је за викарног епископа патријарха Српског са титулом епископа моравичког а 1975. године за епископа нишког.

Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински др Иринеј (Буловић) рођен је 11. фебруара 1947. године у Станишићу, у Бачкој, добивши на крштењу име Мирко. Основну школу завршио је у родном мјесту, гимназију у Сомбору 1965. године а дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1969. године.

Монашки постриг примио је за вријеме студија од свог духовног оца, архимандрита Јустина Поповића када је добио монашко име Иринеј. Исте године га епископ рашко-призренски Павле (данас патријарх српски) рукополаже за јерођакона, а потом за јеромонаха.

Десет година провео је у Атини на постдипломским студијама на Богословском факултету атинског Универзитета, гдје је, јуна 1980. године, одбранио докторску дисертацију.

После краћег студијског боравка у Паризу, на руском Богословском институту Светог Сергија, изабран је за доцента на катедри Светог писма Новог завета на Богословском факултету у Београду, где и данас држи исту катедру у звању редовног професора.

На редовном засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве 1989. године изабран је за епископа моравичког, викара патријарху српском, а потом је послије хиротоније у Пећкој патријаршији 20. маја 1990. године, изабран за епископа бачког и устоличен у Новом Саду, 24. децембра исте године.

Објавио је многе богословске текстове и многобројне преводе са више старних језика. Десетак година уређивао је „Православни мисионар", популарни часопис у издању Светог архијерејског синода. Сада уређује и издаје „Беседу", теолошки часопис Епархије бачке.

Члан је преводилачке Комисије Светог синода Српске православне цркве, Свеправославне комисије за дијалог са Римокатоличком црквом, Свеправославне комисије за дијалог са лутеранима, Комисије Светог архијерејског сабора Српске православне цркве за дијалог са аналогном Комисијом Бискупских конференција Хрватске и Србије и Црне Горе.

Иринеј бачки је такође члан Комисије за организовање и праћење вјерске наставе при Влади Републике Србије, Удружења библијских теолога Грчке, Удружења књижевника Србије, Комитета покрета за јединство и сарадњу духовно сродних источнохришћанских народа и Савјета вјерских лидера Европе ‑Религија за мир".

Епископ далматински Фотије (Сладојевић) рођен је 1. фебруара 1961. године у Дујаковцима, Општина Бања Лука, БиХ. Основну школу завршио је у Чуругу, а средњу техничку школу у Новом Саду.

Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1988. године. Потом двије године проводи на постдипломским студијама у Ерлангену - Немачка.

Монашки чин примио је у манастиру Ковиљ на празник светог Димитрија, 1990. године а исте године на празник Архангела Михаила, епископ бачки Иринеј рукополажио га је за јерођакона.

Као јеромонах Фотије био је свештенослужитељ у манастиру Бођани до 1993. године а наредних пет година професор у богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима, где га и затиче избор за епископа далматинског.

Епископ далматински и администратор горњокарловачки Фотије хиротонисан је 1999. године на Духове у Саборној цркви у Сремским Карловцима, а за епископа далматинског устоличен је на празник светог апостола Луке и светог Петра Цетињског, 31. октобра исте године у Саборној цркви у Шибенику.

Одлуком Светог архијерејског сабора СПЦ, 2000. године епископ Фотије је постао в.д. ректор обновљене богословије Света Три Јерарха у манастиру Крка.

У овом кратком периоду архипастирске службе у Епархијији далматинској и горњокарловачкој почиње обнова црквеног живота и црквених објеката, а оживљава и издавачка делатност и уводи вјеронаука за православну децу у школама.

Епископ Григорије (Дурић) један је од најмлађих црквених великодостојника. Рођен је 1967. године у Варешу, где је завршио средњу Електротехничке школу.

Завршио је и Богословску школу а потом и Богословски факултет у Београду 1994. године и постдипломске студије у Атини 1996. године.

Године 1992. замонашио се у манастиру Острог а именован је и за игумана манастира Тврдош код Требиња.

За епископа захумско-херцеговачког именован је као наследик свог духовног оца епископа Атанасија (Јевтића).