Драган Марић, који у предсједништву Србије пријети активирањем ручне бомбе, упутио је раније данас пријетеће писмо и Вишем трговинском суду у Београду, у коме такође пријети бомбама уколико не добије „поравнање са државом Србијом", портпарол тог суда Марина Ивановић.

Она је прецизирала да је допис стигао у суд око 11 сати и да је одмах прослијеђен и Трговинском суду у Београду, полицији и тужилаштву.

Ивановићева напомиње да Виши трговински суд заправо „не зна шта Марић жели", јер се пред тим судом не налази ниједан предмет који би имао везе са Марићем.

Предсједник Трговинског суда Стево Ђурановић изјавио је данас Танјугу да је Марићева фирма „Интер лизинг" током деведесетих година прошлог вијека тужбом тражила накнаду штете од ЈАТ-а у износу од 984.000 долара, коју је Трговински суд одбио.

Та пресуда је потврђена и одлуком Вишег трговинског суда у Београду, и постала правоснажна, навео је Ђурановић и додао да у судском регистру не постоји више ниједан спор или тужба који би имао везе са Марићем.

Драган Марић је од раније познат јавности, јер је 2004. године 80 дана штрајковао глађу испред Скупштине Србије.

Недавно је пријетио и да ће да се јавно запалити, а и-мејл упозорења Марић је јутрос послао на више од 11.000 адреса.

Он је електронском поштом најавио да ће у току дана доћи у Председништво Србије, како би предсједнику Борису Тадићу донео коверат са документима који ће објаснити његов случај.
Такође је навео да ће до 16 сати држати бомбу без осигурача, коју ће тада активирати, ако у међувремену са Владом Србије не потпише вансудско поравнање.

Марић је испред Скупштине Србије штрајковао глађу, незадовољан пресудом Трговинског суда, којом није потврђено да га је ЈАТ финансијском преваром оштетио за више милиона динара.
Власник приватне фирме „Гранд интер лизинг" (ГИЛ) тужио је 2004. године државу Србију Међународном суду за људска права у Стразбуру незадовољан пресудом Вишег трговинског суда Србије у спору његовог предузећа и компаније ЈАТ.

Марић је у огласу тада навео да је Виши привредни суд 1994. године легализовао фалсификате ЈАТ-а о исплатама његовом предузећу и у том спору пресудио на основу изјаве сведока, а не извода из банке.

Он тврди да је због те пресуде оштећен за неколико десетина милиона долара, а да су из истог разлога банкротирале и друге његове фирме.

Марић је осамдесетих година радио у Радио Ваљеву, а 1983. године основао приватну фирму „Сито штампа", да би годину дана касније започео је производњу сира моцарела.

Његови послови варирали су од производње инсектицида до производње шибица, у Ваљеву је био познат и по продаји техничке робе, деведесетих година се бавио и производњом бетона. Марић је имао фирме у Лихтенштајну, Хонгконгу, Техерану, као и мешовите фирме са десетинама највећих државних предузећа, међу којима су Фабрика цемента „Поповац", „Јумко", ЖТП „Београд", „Лука Бар" и „Беко".

У разноврсној политичкој и пословној биографији наведено је да се 1973. године попео на врх Мон Блан, а 2007. године јавно је нудио бубрег на продају. Марић, отац двоје дјеце, рођен је 1952. године у Ваљеву, где завршио основну школу и гимназију, а у Новом Саду је на Природноматематичком факултету студирао туризам.