БИЈЕЉИНА - Према статистичким подацима, готово двије трећине становника Републике Српске тешко живи и једва саставља крај с крајем, а међу њима је, према неким процјенама, готово 17 одсто изразито сиромашних који не могу да својим породицама обезбиједе ни основне прехрамбене и друге производе.

Готово цијелу деценију са разних говорница причало се да ће бити сачињени квалитетни социјални програми како би се ублажиле посљедице сиромаштва и економске кризе. Али од тога, бар за сада, нема ништа. Разлог је сигурно недостатак новца, али и воље.

Како другачије објаснити чињеницу да на овим просторима још нико поуздано не зна колико има сиромашних. Социјална карта, о којој се годинама причало, још није урађена, а не зна се ни кад ће.

Влада Републике Српске , и без тога, разним мјерама покушава да ублажи посљедице сиромаштва. Реализује се програм социјалног збрињавања радника који су у стечају или ликвидацији њихових предузећа остали без посла. На тај начин за хиљаде радника докупљен је стаж и остварили су право на пензију.

Социјално најугроженији становници имали су субвенције за струју и гријање. Недавно је Министарство трговине покренуло иницијативу за отварање продавнице за сиромашне.

Али, све је то, чини се, тек кап воде у океану. Јер, шта са све већим бројем незапослених, са радницима који годинама или мјесецима нису примили плату, са великим бројем пензионера којхи имају најнижа примања. Извјесно је, због тога, да ће се о сиромаштву на овим просторима причати још дуго.

Једно статистичко истраживање, које је 2007. године радио Завод за статистику Српске, уз финансијску помоћ влада Италије и Велике Британије и техничку подршку њихових статистичара, тек је дјелимично освијетлио проблем сиромаштва у РС. Резултати тог истраживања биће објављени у посебном билтену који ће Завод за статистику Српске представити 30. јуна ове године.

Према том истраживању, које је урађено на основу добијених података из анкете колико троше домаћинства, статистичари су закључили да се сиромашним сматрају домаћинства која су мјесечно имала за потрошњу мање од 202 марке по члану домаћинства. Према процјенама Завода за статистику, у РС има готово 17 одсто таквих породица и оне не могу да обезбиједе ни основне прехрамбене и друге производе

"Апсолутна линија сиромаштва израчунава се у складу са методом трошкова за основне потребе и састоји се од: линије хране, тј. трошкови прехрамбене потрошачке корпе и одговарајућих издатака за набавку основних непрехрамбених производа. Да бисмо установили линију хране, дефинисали смо најприје прехрамбену потрошачку корпу од 66 прехрамбених производа.

Минимална калоријска вриједност прехрамбене потрошачке корпе одређена је на 2100 калорија дневно по члану домаћинства. Састав прехрамбене потрошачке корпе одражава стварну структуру исхране становништва у РС" - рекла је за Срну помоћник директора Завода за статистику РС Богдана Радић.

Из анкете о потрошњи домаћинстава, која је 2007. године урађена на статистичком узорку од 2 622 домаћинства у Српској, јасно се види да су просјечни мјесечни издаци за потрошњу износили 1.364,31 мараку по домаћинству. Од тога готово све су морали да купе, јер ни по сто марака мјесечно нису имали потрепштина из властите производње.

Једно домаћинство мјесечно је у просјеку трошило 473,18 марака за храну и пиће, док су издаци за непрехрамбене производе и услуге износили 891,14марака.

Дакле, једна трећинa мјесечних издатака домаћинства односи се на храну и пиће, затим 21,9 одсто на одржавање станова и режијске трошкове, 14,5 одсто на превоз и комуникације, пет одсто за намјештај и кућне апарате и њихово редовно одржавање, 4,9 одсто за одјећу и обућу, 4,8 процената потрошеног новца иде на здраство и преосталих 14 одсто на друге производе и услуге: дуван, рекреација, слободно вријеме и култура, образовање, угоститељске услуге и услуге хотелског смјештаја итд.

Статистичари су израчунали да се чак 73,3 одсто тих трошкова не могу избјећи и они су мјесечно износили 1001,08 марака за просјечно домаћинство у РС.

Ако се анализирају издаци за храну, јасно се види да се највише новца трошило за месо (115,95 марака или 24,5 одсто), затим воће и поврће (16,4 одсто, млијеко, сир и јаја 14 одсто, хљеб и житарице (12,5 одсто), безалкохолна пића (9,4 од укупних издвајања за храну и пиће, најмање се троши за рибу (3 одсто) и уље и масноће (3,9).

Из ове анкете јасно се види да више од 85 одсто домаћинстава имају трајна потрошна добра (електрични или плински шпорет, фрижидер или замрзивач, машину за прање веша и телевизор). Аутомобил посједује свако друго домаћинство у Српској, а фиксни и мобилни телефон има више од 65 одсто домаћинстава.

Ова анкета, из које статистичари добију драгоцјене податке за бројне анализе, коштала је више од милион марака. Према европским статистичким стандардима, предвиђено је да се проводи сваке треће или четврте године.

Већ сада је извјесно да анкету о томе колико троше домаћинства у РС треба урадити већ наредне године.