ПРАГ - Европска унија је на самиту у Прагу склопила тзв. Источно партнерство са шест бивших совјетских република, које ће у наредне четири године добити 600 милиона евра помоћи за реформе и приближавања европским стандардима и сарадњу са ЕУ.

Пројекат, који су осмислиле и разрадиле Пољска и Шведска, треба постепено преко помоћи у разним областима да приближи Азербејџан, Јерменију, Грузију, Молдавију, Украјину и Белорусију ЕУ и да им да статус повлашћених партнера, али без обећања пуноправног чланства какво су добиле земље западног Балкана.

„Источно партнерство је логичан корак јер и ЕУ има јасан интерес да код њених сусједа функционишу људске и грађанске слободе", казао је на конференцији за новинаре после самита домаћин, премијер Чешке Мирек Тополанек и додао да Европа не може да се прави као да на њеним источним границама нема више ничега.

„Источно партнерство ће ојачати политичке и привредне реформе, како би се тих шест земаља приближило ЕУ. Водиће и ка либерализацији политике виза", рекао је шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозо.

У изгледу је и зона слободне трговине са ЕУ.

По оцјени високог представника ЕУ за спољну политику и безбједност Хавијера Солане, већ сама чињеница да постоји пројекат у коме за истим столом могу да сједе земље као што су рецимо Јерменија и Азербејџан, допринијеће да се лакше рјешавају и билатерални спорови типа Нагорно-Карабаха, иако се о томе данас на самиту није разговарало.

И Солана и Барозо нагласили су да пројект Источног партнерства није уперен против Русије, која на њега гледа са примјетним подозрењем у страху да је то покушај Брисела да неке од земаља Источно партнерства извуче из руске сфере утицаја.

„Тај пројект није уперен ни против кога. Ово није пројекат против Русије", нагласио је Солана и додао да је Источно партнерство конципирано тако да се у неке његове пројекте укључе и Русија и Турска.

Званична Варшава већ је предложила Кремљу да предности такве сарадње са ЕУ прва искористи Калињинградска област, као гранични регион Русије са ЕУ.

Тополанек, поводом амбиција неких од земаља новог партнерства, прије свих Украјине, да се не задовољи статусом привилегованог сусједа, већ да уђе у ЕУ као пуноправна чланица, објаснио је да је процес евро интеграције одвојен, паралелан процес и да Источно партнерство не искључује амбиције да се то постигне.

Премијер Чешке, али и шеф ЕК Барозо, морали су данас да одговарају новинарима најчешће на једно питање у много разних варијација - да ли то што су самит игнорисали неки од кључних европских званичника, прије свих француски председник Никола Саркози, премијер Британије Гордон Браун или Италије Силвио Берлускони значи да су моћне земље ЕУ равнодушне према Источном партнерству.

Тополанек је прво стрпљиво одговарао да су на самиту била четири шефа државе и 17 премијера, те да не сматра да је то низак ниво а да су, као што је упозорио и Барозо, француски премијер Франсоа Фијон и шеф британске дипломатије Дејвид Милибанд дали у Прагу снажну подршку Источном партнерству.

На крају се, међутим, Тополанек изнервирао и почео новинарима да набраја једног по једног све шефове делегације на самиту. „Ви вријеђате све те присутне својим питањима", плануо је на новинаре Тополанек.

Самитом и почетком Источно партнерства посебно је задовољна Пољска а шеф пољске дипломатије Радослав Шикорски казао је вечерас да је 600 милиона евра из европске касе тек почетак, пошто ће средства у пројекте притицати и од међународних институција и појединачно, од земаља чланица ЕУ.

Unesite tekst!