Republika Srpska
ЕУ одбија руски приједлог о енергетици
МОСКВА - Руски приједлог нове правне основе за енергетске односе неће замијенити Енергетску повељу, изјавио је европски комесар за енергетику Андрис Пиебалгс.
„Енергетска повеља је потписана и ратификована и њена замјена другим документом је немогућа", рекао је Пиебалгс, коментаришући нову правну енергетску базу коју је предложио предсједник Русије Дмитриј Медведев.
Пиебалгс, који је данас учествовао на четвртој сједници сталног савјета за партнерство Русија-ЕУ у енергетици, указао је да је понуђена руска концепција глобалнија од Енергетске повеље и отворенија за већи број учесника на енергетском тржишту.
Руски предсједник је недавно објелоданио иницијативу свеобухватног енергетског споразума, који може да потпомогне развој енергетике у Европи.
Према ријечима руског премијера Владимира Путина, овај документ би могао да створи озбиљну базу за развој односа на сектору енергетике.
Према изјави руског министра енергетике Сергеја Шматка, Русија је изнијела приједлоге базиране на сопственом искуству као велике енергетске државе.
„Досадашње акумулирано искуство заслужује да се понуди светској заједници", рекао је Шматко.
Концепција руског приједлога је усмерена на сарадњу потрошача и произвођача енергената, а велика пажња у том документу посвећује се проблемима произвођача енергената, а посебно безбједности њихових испорука.
Ове аспекте Енергетска повеља не регулише у довољној мјери, сматрају руски експерти.
„Желимо да будемо сигурни да ћемо, предузимајући дугорочне инвестиционе кораке, имати гаранцију за сигурне испоруке у том времену", нагласио је Шматко.
Европску енергетску повељу је у Хагу 1991. године потписала 51 држава - земље чланице ЕУ, ЗНД, Јапан, Канада и САД.
Повеља је представљала декларацију за подстицање међународне сарадње на сектору енергетике и није имала правну снагу.
Кроз три године, 1994. у Лисабону, земље потписнице су изузев САД и Канаде потписале такозвани „Споразум и протокол за енергетску повељу, за питања енергетске ефикасности и одговарајуће еколошке аспекте".
Споразум енергетске повеље и други документи везани за њега, заснивају се на пет кључних тачака - подстицање инвестиција у енергетику, државни суверенитет природних добара, слободан приступ енергетским тржиштима, слободан транзит енергената, слободни токови капитала за улагање у енергетику.
Иако је потписала овај споразум, Русија га још није ратификовала, а споразум нису ратификовале ни Бјелорусија и Норвешка.
Русија страхује да би после ратификације енергетске повеље ЕУ могла, између осталог, да затражи демонополизацију цјевовода.
Са друге стране, енергетско тржиште Европе без ратификације остаје затворено за Русију.
