БЕОГРАД - Првог маја навршава се 14 година од војне акције "Бљесак" у западној Славонији, гдје је, од 15 000 Срба, убијено или нестало 283, од чега 57 жена и деветеро дјеце, заробљено око 1 450 припадника Српске Војске Крајине, а остатак протјеран у Републику Српску и Савезну Републику Југославију /СРЈ/, подсјећају из Документационо-информационог центра "Веритас".

Из "Веритаса" напомињу да се све догодило за само 36 часова, а да се до данас на то подручје вратило око 1 500 Срба.

"Првог маја 1995. године хрватске оружане снаге извршиле су агресију на српску област западна Славонија, у саставу Републике Српске Крајине /РСК/, у вријеме када је била под заштитом УН. Заштитне снаге УН, упозорене на вријеме од хрватских генерала, повукле су се на безбједна мјеста, препуштајући своје штићенике на милост и немилост хрватским агресорима", наведено је у саопштењу "Веритаса".

Против западнославонских Срба кренуло је више од 16 000 припадника хрватских оружаних снага, што значи да је агресора било више него становника у овој области, а омјер хрватских војника и полицајаца био је четири пута већи од броја војника РСК.

Агресор је свим средствима немилице тукао по српском народу, који је био под заштитом УН. Народ западне Славоније, поучени искуством страдања Срба у Јасеновцу у Другом свјетком рату, кренуо је у егзодус спашавајући голе животе.

На путу према "мосту спаса" до ријеке Саве, сустизале су их авионске бомбе, маљутке из хеликоптера, топовске гранате и снајперски меци. Рањеници су гажени тенковским гусјеницама или докрајчивани ножевима.

Хрвати су саопштили да су на крају покупили и покопали 168 убијених Срба, највише под ознаком "НН", који ни до данас нису ексхумирани и идентификовани.

Покушај ексхумације у новембру 2007. године на неколико обиљежених локација у Окучанима, Врбовљанима и Цагама није дао резултате због чега нема одговора на питање: гдје су посмртни остаци убијених Срба у овој акцији?

Српски цивили који нису могли или нису жељели напустити своја огњишта, ако су имали срећу да преживе, смјештени су у логоре за цивиле, а за то вријеме православне светиње и српска имања су опљачкани, опустошени и уништени.

Ускоро су и ови цивили, уз помоћ заштитиних снага УН и хуманитарних организација, превезени у РС и СРЈ, од којих се за све ове године вратило око 1 500 углавном старијих, док су се остали расули по цијелом свијету.

Око 1.450 припадника Војске РСК је заробљено, већина на превару уз помоћ заштитних снага УН. Након заробљавања великог броја Срба, хрватски судови су их осудили за наводне ратне злочине, од којих петорица још издржавају дугогодишње казне затвора, док је неколико десетина заробљеника прошло вишегодишње специјалне тортуре "коначишта за заробљенике" - у сплитској "Лори".

Хрватски генерали: Стипетић, Аготић, Џанко, Марековић, Круљац и бригадир Гаљешевић, који су, по налогу Туђмана, Шушка и Бобетка, испланирали и извели акцију под звучним називом "Бљесак" нису осуђени већ су овјенчани славом хрватских националних хероја.

У јуну 2006. године хрватско Тужилаштво је одбацило, једину до сада поднесену, кривичну пријаву за ратне злочине почињене у овој акцији и то против генерала Младена Круљца, у то вријеме команданта Треће гардијске бригаде Хрватске војске, и војника Томислава Абрамовића, који је по наређењу Круљца снајпером убио српског цивила Мирослава Вучковића из Окучана.

Да апсурд буде већи, предсједник Хрватске и Врховни командант оружаних снага Стјепан Месић је, у марту 2007. године, именовао генерала Круљца за команданта Хрватске копненене војске и на том положају налази се и данас.

Хашки трибунал, такође, није се интензивно бавио злочинима над Србима у овој акцији.

Помен на жртве акције "Бљесак" биће одржан и овог 1. маја, када ће рођаци убијених Срба, њихови пријатељи, саборци и сународници присуствовати парастосу у храму Светог Марка у Београду и у цркви Покрова пресвете Богородице у Градишци, гдје ће, четрнаести пут, са "моста спаса" спустити вијенце у ријеку Саву, наведено је у саопштењу "Веритаса".