- U kapitalističkom društvu se fokusiramo na to da je pisac profesija, a šta je profesija? Profesija je kad zarađuješ od toga, živiš od toga, profesionalno se baviš tim. S te strane, onda mogu reći da nisam pisac i vjerovatno nikad neću biti, bez obzira zarađivao ili ne, jer ja pisca ne doživljavam tako. Pisac je nešto što postoji 24/7, 365 dana, do trenutka dok imaš šta da kažeš. Onda kad nemaš šta da kažeš, prestaješ da budeš pisac, bez obzira objavljivao knjige ili ne. Ne doživljavam pisca kao profesiju, posao kojim se čovjek mora baviti i sve preračunavati u cifre. Ovdje se i ne zarađuje od toga, ali i da se zarađuje, pisac je nešto što je dio bića - kaže Grabovac.

On kaže da je počeo da piše još u djetinjstvu, iz zabave, želje da, kao i ostali vršnjaci, napravi svoj strip.

- Shvatio sam da je to zanimljivo i zabavno, uvijek sam pokušavao nešto da napišem, ali dok nije prošao određeni niz godina, nije se desilo - ističe Grabovac i dodaje da je pisanje sastavni dio njega i njegovog života.

Grabovac je zaposlen u marketu. Na pitanje kako uspijeva da uskladi posao, pisanje i društveni život, da li je zahtjevno i naporno, kaže da je bilo situacija kad je znao da piše čitavu noć i ujutru ode na posao, da je bilo fizički naporno, ali da je uspio sve da uskladi.

- Zanemario sam društvene mreže i stvari koje nam oduzimaju vrijeme, ali nisam zanemario društveni život i ljude u svom okruženju, za njih uvijek imam vremena. Ako ne mogu da odvojim vrijeme za njih, čemu onda pisati - kaže Grabovac.

U središtu romana "Poslije zabave", koji je nagrađen NIN-ovom nagradom, nalazi se priča o zločinu pripadnika HVO nad romskom djecom u okolini Broda 1992. godine.

Grabovac kaže da je neshvatljivo da se jedan takav zločin mogao desiti i da je jedno ljudsko biće moglo to da uradi drugom ljudskom biću.

- Zločin se dešavao tokom rata, ali nema direktnu vezu s ratom. Јoš užasnije je što iza toga stoji trgovina organima i međunarodne mafijaške skupine. Neko je dobro zaradio novca na tome i to je još užasnije, a užas s tim ne prestaje jer počinje zaborav, jer je priča nakon nekog vremena od otkrivanja u medijima pala u zaborav - navodi Grabovac.

Navodi da je shvatio da književnost može da izvuče zločin i žrtve iz zaborava i udahne život djeci, koja su, prema nekim informacijama, bila iz domova za nezbrinutu djecu i koja, kako kaže, nikada nisu imala nikakvu šansu.

- To je bio moj pokušaj, veoma ambiciozan. Јa na kraju romana kažem da možda nisam uspio da ispričam priču i da sam se samo trudio da ispričam - dodaje Grabovac.

Dalje navodi da je priča o zločinu jezgro oko kojeg se motaju sve ostale teme - društvo koje je odrastalo prije rata, lik oca...

Govoreći o značaju i dodjeli NIN-ove nagrade, Grabovac je rekao da nikada u životu nije bio okružen takvom medijskom pažnjom.

- Važim za prilično smirenu osobu, kad su mi javili da sam dobitnik nisam skakao i razbijao čaše i na ceremoniji sam bio smiren, sve je prošlo normalno, ali je to jedno novo i neobično iskustvo i još uvijek sliježem utiske. Kada sam izašao na proglašnje pobjednika, prvo mi je palo na pamet da su na tom mjestu prije mene bili mnogi književni velikani, Crnjanski, Kiš, Ćopić, imena koja su dosta uticala na moj život i shvatio sam da sam ja sad u društvu tih velikana. Zbog toga osjećam veliku čast - rekao je Grabovac.

Foto: rtrs.tv

Izvor: rtrs.tv