Trifunović je rođen 13. septembra 1933. u Sijekovcu kod Broda, a prvu pjesmu je napisao sa 22 godine. U Sarajevo je došao sa 24 godine i zanatom bravara, ali već sljedeće godine izdaje prvu knjigu. Bio je plodan stvaralac koji je napisao dvadeset knjiga poezije, četiri romana i nekoliko drama. Smatra se zaslužnim za kreiranje nečega što je kasnije nazvano sarajevska rok škola.

Na televiziji je zapamćen kao autor emisija na TV Sarajevo „Šta djeca znaju o zavičaju“. Po izbijanju rata 1992. godine prešao je da živi u Novi Sad gde je nastavio da radi za TV Novi Sad.

Najpoznatiji je postao na osnovu saradnje sa rok sastavom „Bijelo dugme“. Do tog momenta je bilo nezamislivo da poznat i afirmisan pjesnik sarađuje sa rok bendom. Iz te saradnje su se izrodili hitovi kao što su „Ima neka tajna veza“, „Šta bi dao da si na mom mjestu“, „Glavo luda“ i tako dalje. Sem toga, pisao je tekstove i za „Indekse“, Tešku industriju, Nedu Ukraden, Zdravka Čolića, Arsena Dedića a poslednje poznato estradno ime sa kojim je radio je bio Željko Joksimović (pesma „Ima nešto u tom što me nećeš“). 

Prema sopstvenoj želji sahranjen je u Sremskim Karlovcima, 30. januara 2006.

Danas vam prenosimo njegov predgovor i nekoliko pjesama iz zbirke „Veliko otvorenje“ koju je obajvio Glas srpski 2000. godine.

Pesma dugo traje

Retko koja ideja može da traje duže od četrdeset godina. Vlast. Vlasnik vlasti. Pokreti naroda. Stilovi. Trendovi... Posle četrdeset godina ili si demode, ili si, u nedostaku novih ideja, šansa za evergrin.

To je zato što vitalni ljudski vek traje 40 godina. Dotle misliš, stvaraš, a odatle se sve osipa. Toliko dugo možeš da budeš aktivni zemljoradnik, ratnik, radnik i ljubavnik. A to je, kao što znamo, sve što nam život nameće i čime nas obuzima. Dotle si svoj na svome. Dotle se tebe pita, a ti suvereno odgovaraš u svoje ime, svojom snagom i pameću. Posle toga podmećeš odgovorne resorne pomoćnike – sluge, kalfe i kaplare, zatvaraš oči pred sjajem u oku mladića, a sve ih puštaš da u tvoje ime odgovore na teška pitanja koja život postavlja.

To bi morali znati ljudi koji vladaju svetom, a tužno je kako im to nema ko da kaže. Svi čekaju da smrt razreši ono što je život stvorio. Nikog da starom caru kaže: veličanstvo – gotovoje! Nego kažu kako nikada tako dobro nije izgledao – i tako podgrejavaju bolesnu nadu, produžavaju opštu nesreću.

A šta je sa pesmama koje tako dugo traju? I one su deo te nesreće koja kaže da nije izgubljeno, da se duhovni život i poezija mogu nastaviti iu drugima, da su najveće sve građevine građene na temeljima starih zdanja, da su manastiri građeni na skrovitim mestima, a oko njih su posle nastajali gradovi... Važno je da je temelj jak...

A temelj ovoga o čemu ja govorim dok tražim najbolju reč za to – jest naš jezik. Ako je Zlatni kuršum rekao

Ne čuje pesmu svako

Jer nije svakom ovako...

Onda je on postavio pitanje koje ne traži odgovor, ali je pokazao nameru da se izjasni, da i posle 40 godina traži i čeka onoga ko će čuti pesmu kad mu bude Ovako...

(Duško Trifunović)

 

Veliko otvorenje

 

Već pijan

laćam se rukom za bor zeleni

a nemam kod kući

i ne znam zašto kući

ni zašto ovde da ostanem

 

Danas je veliko otovrenje

veliko slavlje z anarod

a tuga z čoveka

koji se rukom laća

za bor zeleni

 

A svi rudari i lugari

devojke došli da vide

da vide kakva je prođa dok priča priču

stogodišnju

oznojen narodni vođa

ovog kraja

u transu

 

Danas je veliko otvorenje

ugrađen čovek u zemlju

ima uskršnju šansu

 

Toči se med i mlijeko

i sve što nikad nije tekklo

danas teče

 

I misle žene i deca

od sada biće drugačije

 

A starci su do ovog trena

znali sve

a za dalje im ne treba znanje

 

Vođa usred rečenice

odoka pravi brojno stanje

 

Ogroman uspeh

Feudalizam se vozi avionom

 

Trepću svi rudari

raskopčani lugari gurnuli malo kape

 

Svezali momci kravate

ko nikad

 

Šta im bi

 

Čije su ovo kopče i čakšire

 

Gdje ima vode momče

 

Koja je ono mala

 

Zar za nju nije otvorenje

 

Ko pijan

Ja

 

A prostim okom se vidi

kako se moje telo

odaje kriminalu

kako se moja draga odvaja od države

da bi postala

unosna zabava miliona

 

Danas je sunce najveći probelm

i ja nkraj bora zelenoga

 

Ništa gori ne bih bio

i da ne znam

da je noću sunce ovo

s onu stranu

da mi noću

po zakonu

glava visi

prema nebu

 

Ne treba meni više škola

od ovog moga bola

u ovaj sunčani dan

 

I nada mnom će jednom

pevati horovi devojaka

obučenih u belo

biće i za me jednom svečanost

 

Danas je veliko otovrenje

slavlje za narod

otac i sin su braća

Slavlje za ceo svet

a tuga za čoveka

koji se rukom laća

za bor zeleni

 

Već smo dosad mirno mogli

biti kod kuće

da smo znalki poći kući

kad je trebalo.

 

(1964.)

 

Tempo secondo

 

Kroz istoriju na istoj žici

igraju konji i konjanici

opasno sraslo klupko ideja:

Niko i Ništa – i Epopeja!

 

Kud sada idu Vertikale

tuda je sevnuo Salto Mortale

ispraćen sumnjom i rizikom

dočekan cvećem i muzikom

 

A taj što mami u pokret mase

sav rizik slave uzima na se

dok ceo svet – TUTTO IL MONDO

čeka na svoje TEMPO SECONDO

……………………………………………….

Čovek rešava svetsku krizu

Atentatom na Monalizu

Novim sistemom podele rada

Organizacijom Olimpijada

 

Presađivanjem srca i pluća

Zloupotrebom nadahnuća

To se on bori dvostrukim plačem

da utrag stane od sebe jačem

 

Pred Prvim Jačim kleči Jaki

u senci kao Nagasaki

a za njim ide TUTTO ILI MONDO

u senku Prvog TEMPO SECONDO

.....................................................

 

Da li se sećaš – za nekim plotom

Ljubav se bavi Praživotom

dok mi dečaci kao ubice

sanjamo svoje devojčice

 

a još ne znaju naše oči

dokle je ljubav odakle zločin

taj dar nebesa za mračnim plotom

koji nas veže sa životom

 

A nismo znali u toj plimi

da ćemo Jednom tako i mi

kad pokorimo TUTTO IL MONDO

živeti kao TEMPO SECONDO

………………………………………………….

 

Povuče želja da se vratimo

i druga jača da uskratimo

pravo za nazad u mlade varke

u detinjstvo u spomenarke

 

Živeti sa tom opasnom željom

za Bos Petrovcem i Oštreljom

...kroz Banjaluku na Kastel šprintom

po prvi crtež akvatintom

 

Ko muški prepliva vrbaške bukove

primljen je među stare vukove...

Od takve je građe je TUTTO IL MONDO

Gradio svoje TEMPO SECONDO

.....................................................

 

Ljubavi oko večernjih škola

do sjajnih svetskih metropola

od čobanica do kontesa -

sve spadaju u rang čudesa

 

Te sestre naše sujete muške

te umiljate bjelouške

na teškom putu u saznanje

da je sav život umiranje

 

a na tom putu u to Ništa

one su sjajna stepeništa

kojim se penje TUTTO IL MONDO

u svoje sjajno TEMPO SECONDO

…………………………………………………

 

Sve o životu kad se sazna

ostane samo zločin i kazna

i samoobmana – ima pravde

i samoodbrana – nisam odavde!

 

Jer moja duša jasno poima

da je najteže među svojima

a duše samo toliko ima

koliko deliš s dušmanima

 

a ona raste svakim lomom

i uzvikuje – Ekce homo!

O beli svete TUTTO IL MONDO

dolazi tvoje TEMPO SECONDO

 

(1983)

Frontal

28.01.2024. u 07:54h