Osim autora, o knjizi je govorila Gordana Milosavljević Stojanović, urednica izdanja.

Dva kratka romana u jednoj knjizi pisca, kritičara i prevodioca Muharema Bazdulja susreću se ne samo među koricama knjige, već i u poetsko-sadržajnom okviru, kako je urednica zapisala o novom dijelu.

„Modernost sa kojim pisac Bazdulj dobro vlada, specifičan jezik kojim govori u svojim knjigama, ovde je prisutan i kao eksperiment na nivou forme. Knjiga se veoma brzo i lako čita kao dva romana u jednom, a dugo se pamti“, ocijenila je urednica Milosavljević Stojanović.

U prvom romanu „Cijeli dan kiši u Zagrebu“ prepliću se događaji iz Travnika, Sarajeva i Zagreba. Predratna, ratna i poslijeratna dešavanja vremenski definišu priču, dok se sadržaj raspetljava kao pravi triler, čija je okosnica ubistvo.

Drugi kratak roman „Sarajevski grobovi“ počinje u Beogradu, a priča se gradi kroz autorov odnos sa majkom, lična sjećanja i rekonstrukciju na događaje i porodičnu istoriju, koje oblikuju spoljašnja dešavanja, ali i duboki unutrašnji sukobi.

„Muharem Bazdulj stvara balkanski bermudski trougao: Beograd - Sarajevo - Zagreb, ali uključuje i svoj rodni grad Travnik. Njegova nova knjiga se lako čita, jer ima sve potrebne elemente kvalitetnog dela: dinamiku, zanimljiv zaplet, brza i neočekivana dešavanja. Čita se kao filmski scenario, i da je ovaj rukopis ponudio u Americi kod njihovih izdavača, prihvatili bi, jer oni uvek traže da mora biti ljubavi, dramski zaplet, i ako može da se ubaci i neko ubistvo. Ova dva romana to sve imaju“, naglasila je urednica.

Ona je navela da je voljela da bude urednik piscu na njegovim djelima iz sfere publicistike, a onda je prešao na prozu i fikciju, što joj predstavlja još veće zadovoljstvo.

„Možda život nekada zamisli bolje priče od samih pisaca. Ovde Muharem Bazdulj uspeva da napiše zanimljiviju knjigu od samog života“, zaključila je urednica Gordana Milosavljević Stojanović.

Muharem Bazdulj je pohvalio izdavačku kuću „Službeni glasnik“ da su imali uvijek do sada uspješnu saradnju, te da je zadovoljan plasmanom svojih knjiga i novih izdanja kod njih.

„Ideja mi je bila da napravim za mene nešto novo. Volim formu kratkog romana, kao prava novela, i odlučio sam da napišem dva u jednoj knjizi“, naveo je Bazdulj i dalje je podsetio na tu književnu formu iz primera istorije domaće književnosti.

Tako je Bazdulj ocenio da je „Prokleta avlija“ (1954) Ive Andrića prava novela, koja se veoma brzo može pročitati, a da je Danilo Kiš takodje objavio dva kratka romana u jednoj knjizi „Mansarda“ i „Psalam 44“ (1962), te da se vodio tom idejom.

Bazdulj je podsetio da je njegov kolega Goran Petrović prošle godine u istom danu objavio dva romana Delte - „Papir“ i „Ikonostas“ (Laguna), ali kao dve odvojene knjige, a ta dva toma su tek početak čitavog književnog serijala iz barem 10 romana.

„Čini mi se da sam stvorio dinamičnu i brzu priču u oba romana, kroz jedan klasičan krimi zaplet gde se vodi istraga o ubistvu za „Cijeli dan kiši u Zagrebu“ i triler je osnova za „Sarajevske grobove“. Priča je tako napisana da čitaoca stalno vuče šta će se desiti dalje, uvuče ih u radnju. Mislim da je zanimljivo publici koja voli trilere, napetost“, ocenio je Bazdulj i dodao kako su ovde dva romana zajedno u jednoj knjizi u sličnim žanrovima.

Pisac se osvrnuo na korice knjige koje podsećaju vizuelno na poštanske marke i ilustruju ono najvažnije od gradova Zagreba i Sarajeva, jedino što nedostaje i Beograd. Štampano je tako da knjiga ima zapravo dve naslovne strane, jer su u pitanju dva odvojena romana u istim koricama.

Bazdulj se osvrnuo na svoju neverovatnu hiper produktivnost i podsetio da je pre samo šest meseci objavio novi roman „Nevidljiva družba“ (Laguna), koji je specifičan po tome što se na skoro 200 strana razvlači jedna duga rečenica, i rekao „nova i prethodna knjiga su slične samo po obimu, ni po čemu drugom“.

Književnik, pesnik, publicista, prozni pisac, esejista, novinar, kolumnista, Muharem Bazdulj se dotakao teme mogućeg plasmana novog dvostrukog romana po regionu.

On je otkrio da se juče vratio iz Zagreba gde je bio na njihovom književnom festivalu, susretima sa piscima iz regiona i tamo se uverio da domaći predstavnici Vladimir Arsenijević, Srđan Valjarević i Jasminka Petrović skoro da deset godina nisu imali zainteresovanog izdavača u Hrvatskoj, što mu nije jasno kako je to moguće. Jedino je Jasminka Petrović imala svoju knjigu „Leto kada sam naučila da letim“ u hrvatskom izdanju, ali Bazdulj napominje da su oni promenili i „preveli“ naslov kao - „Ljeto kad sam naučila letjeti“.

„Nisam siguran koliko će se moje novo delo pojaviti u zemljama bivše Jugoslavije. Ta kulturna razmena Srbije i regiona nije uvek toliko uspešna. Siguran sam da zainteresovanost čitaoca tamo za moje knjige postoji, ali tu su neke druge okolnosti uključene, da mi nismo toliko prisutni na tim prostorima. Nedavno je govorio Dragan Bjelogrlić kako se hrvatske serije kod nas uvek prikazuju u „prime time“-u, udarni termin, dok se srpske serije u Hrvatskoj prikazuju u nekim „budžacima“, dosta kasno kad slabo ko gleda.

Izvor: tanjug