Ријеч је о избору драма који је сачинио Жарко Радаковић, а које су, осим њега, превели Маја Анастасијевић, Бојана Денић, Јелена Костић Томовић.

- Читалац ће сагледати на који начин радикални отклон од традиционалних форми и изражено неповерење према илузионистичком позоришту, које пасивизира публику, аутора нагоне на изналажење увијек нових форми, што је очигледно од његове прве па све до посљедње драме Здењек Адамец (2020) - наводи издавач.

Хандке се на позоришној сцени појавио 1966. године с драмом "Псовање публике", коју је написао у 22. години те на свој начин приказао актуелно стање у позоришту, очекивања публике и став о томе шта би требало да буде играно у позориштима. Није се држао правила традиционалног позоришта и гледаоцу је у ствари разбијао илузију да је у позоришту.

- Гледалац: или бива испсован од глумаца што је уопште и дошао на представу; или је подвргнут некој другој "вербалној тортури" или је пребачен из позоришта напоље, на трг којим се крећу пролазници, дакле, напоље у живот, јер напољу се дешавају ствари, а не у позоришту; или гледалац уистину постаје свједок оставинских расправа и свађа у породици, баш како се то и дешава у породици; или се на сцени гледа перформанс низања кухињских ситуација представљених само као сигнално гестикулирање на сржном простору живота укућана; или је премештен у кафану, у којој се одвијају најживље, или најбесмисленије, или најбесрамније расправе о политици, економији, миграцијама, патњама, љубавима - назначио је издавач.

Осим поменутог многа Хандкеова дјела преведена су на српски језик, а међу њима су Моравска ноћ, Несрећа без жеља, Други мач, Кратко писмо за дуги растанак, Велики пад, Голманов страх од пенала, Огледи и друга.

Извор: srna.rs