Malobrojni Srbi povratnici u selo Vrbica u donjem Livanjskom polju (Kanton 10 u Federaciji BiH) nisu zaboravili, niti će ikada zaboraviti, dobročinstvo jednog čoveka koji im je pomogao kad im je bilo najteže.

On je Mark Danijel Ležer, narednik kanadske vojske koji je 2000. godine na tom prostoru proveo šest meseci kao jedan od pripadnika mirovnih snaga Sfora. Dve godine kasnije Ležerova jedinica prekomandovana je iz BiH na ratište u Avganistanu, gde je on, nažalost, poginuo 17. aprila 2002. godine.

„Ljudi mogu pamtiti samo privremeno, a Bog je jedini koji pamti večno i zato smo odlučili da ga preporučimo večnom pamćenju jer je on to zaslužio”, kaže za „Politiku” paroh livanjski Predrag Crepulja, koji je i ovog, kao i prethodnog, 17. aprila u Hramu Silaska Svetog Duha u selu Vrbica služio pomen Marku Ležeru.

Ime tog plemenitog čoveka Srbi iz donjeg Livanjskog polja izgovaraju sa ljubavlju i poštovanjem. On je, kažu, razumeo njihove muke, pomagao im je u najtežim trenucima kad su se nakon hrvatske operacije „Oluja” vratili na svoja spaljena ognjišta i pokušavali da nastave život na njima. Saša Šunjka, jedan od inicijatora pomena Ležeru, izjavio je za Srnu da je on „za šest meseci učinio više nego neko za 23 godine”, od kada traje povratak u te krajeve. Mnogi od meštana i dan-danas u svojim kućama imaju uramljenu sliku Marka Danijela Ležera.

Ležer je razumeo muke povratnika i trudio se da im olakša život i pomogne na svaki način. O njegovom dobročinstvu svedoče obnovljene kuće, škola u Vrbici i mnogo šta drugo u Livanjskom polju, gde danas žive malobrojni Srbi povratnici. U sve to, kako neki od njih kažu, „utkana” je i Ležerova pomoć i njegova plemenitost.

Na dobrotu tog čoveka podseća i današnji izgled hrama u Vrbici, koji je zapaljen tokom „Oluje”. Ta mala crkva na proplanku iznad sela većim delom je obnovljena zahvaljujući trudu i zalaganju Ležerove supruge Marije, koja je 2004. godine, u spomen na svog plemenitog muža, donirala znatnu sumu novca.

U Livnu, koje ima status grada u Kantonu 10, i u okolnim selima, trenutno živi oko 200 srpskih povratnika, među kojima je samo sedmoro dece. Većina meštana, od kojih je, prema rečima paroha livanjskog, stalno zaposleno samo njih troje, starija je od 50 godina. Pre rata na tim prostorima, kaže Crepulja, živelo je oko 3.500 Srba.

O sudbini koja je zadesila srpski narod na tim prostorima možda ponajbolje govori to da je „knjiga venčanih u Livnu prazna od poslednjih ratnih dešavanja, a knjiga krštenih popunjena samo s par redaka”. Mnogo više je, konstatuje paroh, onih koji se upisuju u knjigu umrlih.

Izvor: politika.rs