Reč je o globalnom (vazduhoplovnom) fenomenu koji od 2008. godine traje, širi se i odoleva konkurenciji.

Malo je poznato da je jedan od prvih developera (programera) servisa Flajtradar bio Srbin iz Beograda, da je trenutno, osoba koja je vođa tehničko-tehnološkog segmenta kompanije od sedamdesetak zaposlenih takođe naša sugrađanka, rodom iz Beograda.

Tango Six je, ekskluzivno, imao privilegiju da bude prvi regionalni medij koji je dobio pristup ključnim ljudima najpopularnijeg globalnog i vazduhoplovnog internet servisa.

Osnivač i direktor Flajtradara Mikael Robertson (Mikael Robertsson) i CTO (Chief Technical Officer) Mina Bostrom Nakićenović (Mina Boström Nakicenovic) pričaju za Tango Six kako je Flajtradar osnovan, kakvu su ulogu u njegovom osnivanju imali Beograđani, kako je voditi ovaj servis iz tehničkog ugla i o najinteresantnijim aspektima jednog od najpopularnijih vazduhoplovnih sajtova na planeti.

Četiri miliona korisnika

Flajtradar je verovatno jedan od najbitnijih internet servisa civilne avijacije (sa rastućim brojem podataka i o kretanjima vojnih letelica). Kako njegov osnivač kaže za Tango Six, sajt ima preko četiri miliona jedinstvenih korisnika dnevno, u realnom vremenu prati preko 200.000 letova uz pomoć mreže od preko 35.000 ADS-B risivera. Aplikacije servisa za dva najbitnija operativna sistema na mobilnim telefonima imaju preko 75 miliona preuzimanja.

Koriste ga, bukvalno, svi.

Od avio-kompanija i uopšte svih profesionalnih vazduhoplovnih entiteta, do armije entuzijasta koji ga koriste iz raznih motiva. Od vazduhoplovnih portala kao što je naš koji ga koriste za poslednje vesti i dolaske koje je bitno ispratiti u minut, preko srpske civilne tajne službe, Tango Six majke, do činjenice da je Flajtradarov Tviter nalog mesto prve informacije o mogućim nesrećama putničkih aviona kroz javljanje neuobičajenih gubitaka u kontaktu.

Servis je dosta rano prepoznao značaj izuzetno velike zajednice koja ga prati pa je pokrenuo izuzetno praćen blog i podkast.

Početak

Kako je za Tango Six ispričao osnivač Flajtradara Mikael Robertson, početna ideja za sajt došla je slučajno, Flajtradar je bio pomoćna lokacija za njegov glavni projekat i plan je bio da on samo šalje korisne linkove.

Međutim, na radost njegovih današnjih korisnika, dogodilo se ono što se obično dešava sa internet projektima – pivot:

– Ja sam IT inženjer koji se igrao i radio sa kompjuterima više od 35 godina. Putovanja su mi strast, što je rezultiralo pokretanju moje prve kompanije još 2006. godine. Ona se zvala „Svenska Resenätverket (Swedish Travel Network)“. Njen fokus je bio izrada sajtova sa tematikom turizma i putovanja.

Zatim, 2008. godine, pokrenuli smo Flygresor.se koji je ubrzo postao najveći sajt za upoređivanje cena avio-karata u Švedskoj. Flygradar (Flightradar na švedskom jeziku) pokrenut je krajem 2008. godine kao SEO projekat koji je trebalo da posluži za slanje linkova prema glavnom pomenutom sajtu za upoređivanje cena karata. Međutim, ubrzo smo videli veliko interesovanje za praćenjem letova van Švedske, promenili smo ime iz Flygradar u Flightradar24 i počeli smo da gradimo mrežu risivera u Evropi.

„Kada je 2012. godine osnovan Flightradar24, kao zasebna kompanija, bilo nas je sedmorica zaposlenih u Štokholmu i jedan u Beogradu, koji je i dalje sa nama.“ / Ilustracija: Flajtradar

Nakon poznatog dešavanja sa  oblakom vulkanskog  pepela sa Islanda 2010. godine, shvatili smo da servis za praćenje letova može zapravo biti veći nego sajt za upoređivanje cena avio-karata i počeli smo da se fokusiramo na Flightradar24, gradeći mrežu i van Evrope. Flightradar24 postao je zasebna kompanija 2012. godine a druge sajtove o putovanju i turizmo koje smo imali prodali smo. Na ovaj način se moje opšte interesovanje za putovanja preorijentisalo više ka avijaciji. –

Robertson nije imao mnogo boljki kada je prihod u pitanju. Priča nam da je zarada od osnovnog projekta išla solidno ali da je ubrzo uvideo da Flajtradar ima potencijal. Potencijal u koji je ipak trebalo ulagati, posebno na početku:

– Moja prva kompanija bila je profitabilna već u prvom mesecu rada putem prodaje avio-karata i uz pomoć oglasa. Na početku sam bio sam i kada se prodaja uvećala bio sam u stanju da zaposlim još ljudi. Kada je 2012. godine osnovan Flightradar24, kao zasebna kompanija, bilo nas je sedmorica zaposlenih u Štokholmu i jedan u Beogradu, koji je i dalje sa nama.

Tokom ovih deset godina rasli smo za oko pet do osam novozaposlenih godišnje i danas nas ima oko 70, većinom u Evropi, uključujući trojicu u Srbiji. Od tog broja njih 45 su developeri. Ostali su zaposleni u podršci korisnicima, dizjanu, prodaji, odnosima sa medijima, kao projekt menadžeri i na kraju kao menadžment. Naši glavni konkurenti osnovani su u otprilike isto vreme kao i mi ali smo uspeli da rastemo brže od većine njih. – priča Robertson.

Većina zaposlenih su developeri / Foto: Flajtradar

Za sve vas koji škrtarite, ne plaćate makar Srebrni plan pretplate i patite se sa oglasima na Flajtradaru, pitanje „ima li zarade od toga?“ možda i ima logike. Ali brojke, kako Robertson potvrđuje, su ono što pravi razliku:

– Flightradar24 ima oko četiri miliona posetilaca dnevno, što generiše dovoljno prihoda za funkcionisanje i rast kompanije bez spoljnog finansiranja.

Naš poslovni model postavljen je na tri stuba koji su otprilike istog obima – pretplata, usluga koja nudi podatke kompanijama i profesionalcima i prihodi od oglašavanja. Svi naši podaci su, na primer, besplatni za korišćenje od strane medija.

Naš sajt zaista ima fantastične korisnike. Dobijamo zaista mnogo fidbeka od njih. Većina tih komentara je veoma, veoma pozitivna ali naravno da postoje i primedbe, pitanja i sugestije ka unapređenjima. Naš spisak korisnika i klijenata uključuje skoro sve kompanije u vazduhoplovnoj industriji širom planete. –

Osnivač Flajtradara za Tango Six kaže da su najveći izazovi neometanog funkcionisanja ovakvog sajta vezani za ono kad se svi nakačimo na njega:

– Ako pričamo o najstresnijim periodima ali u isto vreme i najuzbudljivijim, onda su to svakako veliki pikovi saobraćaja zbog nekog bitnog dešavanja u avijaciji. Tada se brojevi posetilaca uvećavaju od 10 do 15 puta u nekoliko minuta, što može biti izazov za naše funkcionisanje. Upravo smo zbog takvih događaja skoro unapredili sajt, kako ne bi dolazilo do gubitka usluge.  

Kako su Beograđani izgradili Flajtradar

Robertson sa ponosom ističe da je jedan od prvih zaposlenih Srbin. Još trojica developera žive u Srbiji, jedan od njih se preselio iz Štokholma u Beograd.

Kada su Beograđani u pitanju, trenutno najvišu menadžment funkciju u kompaniji obavlja Mina Bostrom Nakićenović, direktorka tehničkog dela kompanije, maturant Matematičke gimnazije i magistar Elektrotehničkog fakulteta.

CTO Flajtradara Mina Bostrom Nakićenović

Činjenica da smo razgovor o tehničkim detaljima funkcionisanja jednog od najpopularnijih vazduhoplovnih sajtova na planeti vodili na srpskom, priznaćete, više je nego izuzetna. Baš kao i Minina karijera:

– Rođena sam i odrasla sam u Beogradu. Išla sam Matematičku Gimnaziju a studije sam završila na Elektrotehničkom Fakultetu u Beogradu, odsek Računarska Tehnika i Informatika. Na istom fakultetu sam i magistrirala. U Beogradu sam živela do 2001. godine, do kada sam radila u Mobtelu. Preselila sam se 2001. u Štokholm, Švedsku, gde i sada živim i gde sam tada dobila posao programera u jednoj „e-commerce“ kompaniji.

Najveći deo karijere sam provela u svetu finansija, u informatičkom delu („FinTech“), razvijajući „trading“ sisteme za prodaju i kupovinu vrednosnih papira i berzanske sisteme. Nekoliko godina sam radila i u svetu gejminga, razvijajući strateške video igrice. Ono što je zanimljivo za moju profesnionalnu karijeru je da sam skoro 15 godina radila na čisto tehničkoj strani, kao programer i arhitekta softverskih sistema, da bih 2016. godine dobila nagradu kao treći najbolji softver developer u Švedskoj i kao prva ženska osoba tako visoko kotirana na pomenutoj listi.

Uporedo sa redovnim poslom, samoinicijativno sam počela da idem po „agile software development“ konferencijama po Evropi kao predavač. Zahvaljući tim konferencijama i interesantnim ljudima i inspirativnom okruženju na njima sam počela da se interesujem i učim o liderstvu, poslovnim strategijama, inovacijama („innovation management“). To me je sve više i više zanimalo, naročito onda kada sam uvidela kako su sve te spomenute oblasti povezane i kako utiču jedne na druge, uključujući i tehnologiju naravno. Da bi kompanija napravila dobar softverski sistem koji zadovoljava u potpunosti korisničke potrebe, osim dobre tehnologije i arhitekture sistema kompanija mora da ima i implementirano ispravno liderstvo, mora da postavlja svoje poslove strategije na pravi način, da pravi takvu organizaciju koja može lako da raste, i da raste bez ogromnih troškova. Kompanija mora da vodi svoje inovacije na pametan i sistematičan način. Sve su to predosulovi za uspeh dobrog softverskog proizvoda i generalno za uspeh poslovanja. Kada sam shvatila na koji način su sve te oblasti povezane, prebacila sam se na menadžersku stranu da bih imala uticaja na sve te oblasti, naravno u kombinaciji sa softverskom i tehničkom perspektivom. Moja menadžerska karijera se razvijala brzo i eksponencijalno, pa sam od pozicije menadžera jednog tima došla do pozicije „Chief Technology Officera“, skraćeno CTO, u velikoj gejming kompaniji Paradox Interatcive za samo 3 godine. Prošle godine svrstana sam među 125 najuticajnihih poslovnih žena u Švedskoj. – priča CTO Flajtradara.

Baza kompanije u Štokholmu / Foto: Flajtradar

CTO, odnosno „Chief Technical Officer“ u Flajtradaru predstavlja najveću menadžment poziciju koja je zadužena za strateške i operativne odluke iz tehničkog domena. Mina Nakićenović je deo rukovodstva kompanije a vodi i ceo inženjerski deo, koji, u slučaju Flajtradara, čini većinski deo kompanije:

– Iako sam CTO ja volim da objasnim da moje glavno zaduženje nije samo izbor tehnologija, već sam zadužena za ceo „software development“ proces, čiji je samo jedan deo arhitektura sistema i izbor tehnologija. Moje zaduženje je da postavim glavnu tehničku viziju i strategiju, da je podelim na ostvarljive ciljeve za svaki inžinjerski tim. Da te ciljeve uskladim jedan sa drugim, tako da je postignut dobar „aligmnent“, kao i da ih stalno usklađujem sa strategijom proizvoda, to se zove „product leadership“. Da osiguram da koristimo prave procese i strukture za razvoj softvera tako da nema kašnjenja u isporukama, „releases“. Da napravim „data infrastructure“ tako da možemo da koristimo „quantitative data“ za poslovne odluke. Da otkrijem kako možemo naše tehničke sposobnosti da usmerimo i preokrenemo tako da postanu naše kompetitivne prednosti. –

Mina za Tango Six priča da nije bila #avgeek, niti je puno znala o avijaciji pre sadašnje pozicije. Osim što je, kako kaže, od malena volela da putuje i često letela avionom, Flajtradar je izabrala iz drugih razloga:

– Tokom svog dugogodišnjeg radnog iskustva videla sam puno kompanija koje su početno dobro krenule i etablirale se dobro na tržištu pošto su imale inicijalno dobar ideju ili proizvod, dobar „core value proposition“. Ali kada su napravile planove za dalji rast, donele su mnogo pogrešnih poslovnih odluka i strategija za dalji razvoj proizvoda, pogrešne tehničke odluke, pogrešno postavile organizacionu strukturu tako da je sve rezultovalo u ogromnim troškovima koji su prerasli zaradu pa su se našle u gubicima.

Mnoge firme, iako su dobro počele, u tom presudnom trenutku kada posao počne odlično da ide prave tu kobnu grešku naglog i intenzivnog rasta i pretvaraju se u kompleksnu organizaciju koja nije više lako pokretljiva niti lako prilagodljiva tržištu koje se stalno menja. Samim tim takve kompanije gube na toj brzini, takozvani „business agility“, i sve im je teže i teže da prate tržište. Zato sam htela da nađem kompaniju koja je kako ja volim da kažem „etablirani startup“, znači kompanija koja je već dokazala da im je proizvod dobar – „market fit“. Kompanija koja je već profitabilna sama po sebi, a ne računa samo na pare od investitora, a koja je u fazi rasta. Tako da ja, mojim iskustvom i idejama, mogu da doprinesem da kompanija raste na pametan način, da ne izgubi na toj brzoj poslovnoj pokretljivosti, i da ne završi kao po upravno opisanom scenariju.

Flajtradar 24, kao kompanija, baš odgovara onome što sam tražila. Do sada su rasli na pametan način tako da iako kompanija nije velika veoma je profitabilna i nastavljamo sa pametnim rastom. Dalje, sa perspektive inovacija ja sam veliki promoter inovacione strategije koja se zove „Blue ocean Strategy“. Umesto da razvijaš proizvod koji već postoji na tržištu i boriš se sa ogromnom konkurencijom, metaforično boriš se sa ajkulama u okeanu crvenom od krvi, ti nađeš proizvod za koji postoji potreba na tržištu ali nema mnogo kompanija koje ga prave. To se zove „blue ocean“. Iako Flajtradar ima nekoliko konkurenata na tržištu, nema ih mnogo, tako da i dalje možemo da rastemo i da uzmemo njegov većinski deo. –

Ispod haube Flajtradara

Koje letelice Flajtradar može da prati a koje ne? Koji su osnovni tehnički preduslovi da se konkretna letelica prati i da li postoje one koje se ne vide ili čiji vlasnici mogu kontaktirati Flajtradar za zahtevom da budu uklonjeni?

Tango Six je imao više desetina pitanja koja bi verovatno imao svaki od naših čitalaca. Mina je bila izuzetno ljubazna da nam detaljno odgovori:

– Flajtradar24 prati različite tipove letelica.

Da ne koristim zvaniču terminologiju klasifikacije letelica, nego običan jezik: sve vrste aviona, i putničke i privatne i vojne, helikoptere, jedrilice, balone i tako dalje. Praćenje nije vezano za konkretan tip letelice već za transponder, koji je zapravo fizički uređaj na letelici i koji emituje signal njene pozicije i drugih parametara, za visinu letenja kao i avio-regulacije u dotičnoj zemlji.

Flajtradar prati sve letelice koje šalju takozvane ADS-B signale. To znači da te letelice moraju da imaju takav transponder i da su ga aktivirale prilikom poletanja. U mnogim zemljama je zakonom regulisano da ADS-B transponder mora da bude uključen za sve letelice koje lete iznad određene visine, ali i ispod nekih gornjih granica, gde počinje „free sky space“. Različite zemllje imaju različita pravila kada letelica mora da uključi ADS-B transponder. Na primer u Evropi se to zahteva u skoro svim zemljama, a u Americi ne. Naravno vojne i državne službe, kao i privatna lica, mogu da nas kontaktiraju ako imaju dovoljan razlog da ne prikažamo određenu letelicu na našem sajtu. –

Flajtradar ADS-B risiver i odnos sa više nego posvećenom zajednicom su najosnovnija infrastruktura našeg omiljenog sajta / Foto: Flajtradar

Neprosvećeni IT laik bi pomislio da je jednostavno napraviti, sa jedne strane, registrator emitera, sa druge strane grafički prikaz. Flajtradar deluje jednostavno zbog jedinstvenog homepagea. Ili grešimo?

– Cela tehnička implementacija je mnogo komplikovanija od onog što se vidi na prvi pogled. Razvijamo i hardverski i softverski deo. Harvderski deo čine naši prijemnici, „receiveri“ koje sami projektujemo. Preko njih skupljamo ADS-B signale koje avioni, zapravo razne vrste letelica, šalju.

 Ali to nije dovoljno.

U našem sistemu konsolidujemo te podatke sa drugim signalima koje preuzimamo od drugih izvora, na primer sateliske signale. Sve te podatke treba prečistiti, eliminisati duplikate, proveriti koji je glavni izvor. Nama je veoma bitno da su podaci tačni i ispravni. Dalje, osim tačnih pozicija aviona, mi sve letove obogaćujemo podacima o letovima koje preuzimamo od avio-kompanija, kontrole leta, Eurocontrola. Isto dodajemo i meteorološke podatke tako da imamo naš poseban algoritam za računanje predviđenog vremena dolaska, odnosno ETA – Estimated Time of Arrival, koji je je tačniji od onog koji avio-kompanije prilkazuju na svojm sajtovima.

Vaši čitaoci, koji su već svojevrsni eksperti i naši najverniji korisnici, već znaju da mi u stvari nismo radar po pravoj definiciji iz fizike pošto radar znači da registruješ signal koji je udario u neku fizičku prepreku i vratio se. Mi sami planiramo gde će svi ti hardverski uređaji, prijemnici, biti raspoređeni po svetu. Mi skupljamo sve te signale koje avioni i ovako šalju, to su sve javni signali koji po zakonima država avioni moraju da emituju dok lete. Zatim konsolidujemo sve te signale sa drugim signalima i podacima i pravimo mapu aviona u „real timeu“, uz prikazivanje svih potrebnih podataka. –

Entuzijasti i redovni korisnici bitni su svakom proizvodu i internet servisu. Koliko su oni bitni za Flajtradar?

– Entuzijasti i zajednica čine veoma bitan deo našeg poslovanja.

Tokom svih ovih godina mi smo razvili pobedničku, win-win, strategiju sa njima, od koje svi imaju koristi. Mi njima besplatno šaljemo naše prijemnike koji oni instaliraju na svojim kućama a mi na taj način povećavamo našu pokrivenost. Generalno, bez obzira na proizvod koji kompanija razvija, veoma je bitno da se održava blizak odnos sa entizijastima, fanovima i celim „communityem“. U našem slučaju je to posebno važno. Druge pozivitna stvar takvog bliskog odnosa sa zajednicom jeste i mogućnost nalaženja talenta i zapošljavanja tih ljudi kod nas, što je veoma važno u savremenom dobu kada je veoma teško naći i zadržati dobre programere i inženjere, zbog ogromne konkurencije na tržištu. Postoji veoma bliska veza između inženjera i avio-geekova u interesovanju, što nam baš odgovara. Neke ljude iz zajednice smo na primer zaposlili kod nas, i kao inženjere ali i kao članove tima u našem „customer supportu“. – priča nam Mina.

Flajtradar će u budućnosti zapošljavati i „data“ inženjere / Foto: Flajtradar

Tehnički aspekt funkcionisanja ovakvog servisa priča je za sebe. Od podele strategije na „cloud“ i sopstveni centar za fizičko skladištenje podataka, svaka kompanije ove veličine kad-tad dođe do prekretnice kada je ponovo potrebno investirati. Flajtradar ne gubi korisnike, naprotiv.

– Mi za sada imamo hibridno rešenje infrastructure, deo je u „cloudu“ a deo je u fizičkom data centru. Iako neprekidno usavršavamo našu arhitekturu i infrastrukturnu platformu, još uvek nismo ostvarili našu viziju da imamo „infinite scalable platform“ ali radimo na tome. Dalje, pošto imamo i fizički data centar, to nosi i obaveze održavanja hardvera, stalne modernizacije sistema.

Najveći tehnički izazov nije u stvari čisto tehničke prirode, već je vezan za nepredvidive događaje u svetu koji utiču na korišćenje naših servisa i proizvoda. Usled neočekivanih dešavanja, prirodnih katastrofa, kao što su, na primer, eurupcije vulakana, zatim izbijanje rata, nenajavljeni letovi poznatih ličnosti i slični. Nagli porast broja korisnika nije uvek lako predvidljiv tako da mi često dobijamo te pikove sasvim iznanada. S druge strane, svako ko razvija onlajn softverske sisteme zna kakav je izazov da se sistem unapred dizajnira za tako velike i neočekivane pikove u korišćenju. Lakše je predvideti linearni porast broja korisnika sistema nego nepredviđen porast sa tako velikim pikovima. Dalje, veliki izazov čine i nekonzistentnosti u svetu nomenklature avijacije i praćenje dva razlicita avio standarda kao što su IATA  i ICAO. Uskladiti podatke tako da odgovaraju oboma. Treći veliki izazov je nedostatak prijemnika iznad okeana i drugih velikih vodenih površina gde nema ostrva ili druge čvrste zemlje pa samim tim ni mogućnosti postavljanja prijemnika. Tu onda koristimo satelitske izvore za predikciju pozicije aviona a radimo i na nekim inovativnim rešenjima kako da rešimo taj problem. 

Budućnost ponude Flajtradara i planirani prihodni izvori biće oslonjeni na izuzetno velikoj količini podataka koje prikupljaju. B2B ponuda biće nešto u šta će kompanija nastaviti da ulaže / Foto: Flajtradar

Ako ste „programer“, ohrabreni ste činjenicom da postoji i „beogradska mafija“ u Flajtradaru, sledeća tema je logična – zapošljavaju li i sa kojim kvalifikacijama?

- Za nas rade backend developeri (C++ i Python), specijalisti za „receivere“, Front End developeri (JS), Full-Stack developeri (PHP), iOS i Android app developeri. Imamo i „infrastructure“ inženjere, SRE („Site Relability Engineer“), DevOps, „system administration“, testere – za sada uglavnom manuelne pošto su developeri zaduženi sa automatizaciju testiranja.

Osim pomenutih profila, u budućnosti, kada razvijemo bolju data infrastrukturu, zapošljavaćemo i data inženjere, „data scientist“, „business inteligence“ developere, „business inteligence“ arhitekte i druge slične profile. 

Pitanje: šta nosi budućnost Flajtradaru, može biti i izlišno. Ima li brigu servis koji je bio korišćen čak i kada gotovo sve što on prati nije letelo (tokom Korone)?

– Osim poboljšanja naših trenutnih servisa za praćenja letova i podizanja tehnike na viši nivo, gde možemo da obezbedimo „infinite scalability“, za neprebrojivi broj instovremenih korisnika, postoji još jedna oblast u kojoj Flajtradar ima neverovantno mnogo potencijala za razvoj.

To je pravljenje data platforme, razvijanje „business inteligence“ domena, i analiziranja svih istorijskih podataka koje smo skupljali godinama i identifikovanje raznih trendova. Takva analiza podataka i pronalaženje novih trendova među njima će defitinivno otvoriti nove domene za Flajtradar koji tako neće biti samo servis za praćenje aviona već za agregaciju i prezentovanje svih srodnih podataka koji izlaze iz tog praćenja.

Izvor: tangosix.rs