Свети великомученик Димитрије родио се у Солуну, за вријеме цара Максимилијана (владао крајем трећег и почетком четвртог вијека), као једино дијете веома побожних људи. Отац му је био солунски војвода и тајно је вјеровао у Христа, не усуђујући се да јавно исповиједа хришћанство, због прогона хришћана.

Цар Максимилијан поставио га је за царског намјесника града Солуна, са задатком да очисти ту област од хришћана, али је Димитрије почео јавно да проповиједа хришћанство, пренио је Танјуг.

Сазнавши да је намјесник Димитрије хришћанин и да је многе, не одвратио него преобразио у хришћанство, цар се наљутио и бацио га у тамницу.

По наређењу цара Максимијана Димитрије је избоден копљима усред молитве, а његово тијело је бачено. Хришћани су га тајно узели и сахранили на мјесту гдје се касније великаш из Илирије, по имену Леонтије, излијечио од тешке болести, а у знак захвалности на гробу је подигао цркву.

Свети Димитрије се сматра заштитником Солуна, јер је спасио град од непријатељске војске, исцјелитељем болесника и невољника. Руси га такође славе и сматрају га за покровитеља и заштитника Сибира.

И сви православни хришћани славе Светог Димитрија, вјерујући у његове исцјелитељске моћи.

Код Срба је Митровдан једна од већих слава, крсно име неких еснафа и дан одржавања заветине у многим мјестима.

У српском народу Митровдан се сматра за хајдучки растанак и вријеме почетка зиме. На Митровдан су се, наиме, хајдуци растајали да би код јатака провели зиму и поново су се састајали о Ђурђевдан сљедеће године. Тако је и настала крилатица Митровданак – хајдучки растанак, Ђурђевданак – хајдучки састанак.

Према народном вјеровању, ако данас пада снијег, сњежни прекривач ће се задржати све до априла.

Ако је данас облачно, зима ће бити топла, а ако је ведро, према народном вјеровању, предстојећа зима биће оштра.

Извор: politika.rs