Bila je veličanstvena blues-rock pevačica, neprilagođena devojka sagorela u sopstvenoj vatri hipersenzibilnosti, usamljenosti i neshvaćenosti od sveta, tako drugačija i ranjiva, bela kraljica crnog glasa koja se u potpunosti predavala u svemu što je radila i prerano otišla u mit. Bila je heroina hipi generacije, dovoljno smela da preskoči sve nametnute granice i ode predaleko – pre mnogih. Krajnje autentična, neukrotiva, emotivna, divna u duši, odrastala je uz poeziju, slikarstvo i stare blues majstore, bežeći iz mrtvila i dekadencije rodnog Teksasa. Duh nemirnog vremena usisao je nepovratno, ostavivši brojna nagađanja i mnoge njene talente nedorečenima… 

"… Ceo svoj život sam želela da budem bitnik, da budem među tim žestokim ljudima, želela sam da se uvek dobro zabavljam. Naravno bila sam svesna svojih glasovnih sposobnosti i znala sam da mi moj glas uvek može obezbediti dva, tri piva u lokalu. I odjednom kao da me neko ubacio u rok bend. Čoveče, kao da je neko bacio ove momke na mene, a iz pozadine dopire jak bas koji mi daje novu energiju. Tada sam shvatila da je to u stvari ono što sam oduvek želela. Osećala sam se bolje nego sa bilo kojim muškarcem, znate na šta mislim. Mada, možda je u tome i bio problem …"

Janis Joplin bila je legenedarna blues rock heroina šezdesetih, jedan od simbola jednog jedinstvenog, burnog, traumatičnog i prelomnog vremena, vremena prepunog tragedija i emotivnih lomova, sjajne muzike obojene pre svega duhom bluesa i psihodelije (natopljene narkoticima i galonima alkohola). Glas Janis Joplin bio je bitan element u stvaranju eksperimentalnog i sirovog zvuka šezdesetih. Jednima je bila poznata po svojoj energičnosti i vulgarnosti, a drugima po velikodušnosti i inteligenciji, ali uglavnom su je svi znali po jedinstvenom eksplozivnom glasu i ikoničkim interpretacijama koje su je prenosile u unutrašnji svet samootkrivanja i izražavanja…   Nakon početnog uspeha na festivalu u Montereyu, i osvajanja nagrade za najbolji ženski vokal i album (legendarni Cheap thrills, 1968.), Janis je odlučila napustiti svoj početni bend Big Brother and holding company 1969. i preći na nešto drugačije; osnivajući vlastiti bend nazvan The Kozmic Blues Band (upravo po pesmi o kojoj je u ovom prisećanju reč, jednom od njenih esencijalnih blues nadahnuća). Joplin je zarađivala velik novac, ali se i dalje opisivala kao nesretna, neprestano zamenjujući jednu zavisnost drugom i nastavljajući propitivati ​​svoj identitet – razarajući učinak njenog traumatičnog srednjoškolskog iskustva (kao neko odbačen od društva, devojka koju su ismevali zbog njenog izgleda i različitosti) i uopšte izopštenika, buntovnog stranca koji je odrastao u maloj, učmaloj varošici – Port Arthur, njenog rodnog Texasa, u večnom sukobu sa okolinom i nepisanim pravilima palanačkog duha…

Dana 25. juna 1969. objavljena je pesma koju je  napisala sa svojim producentom Gabrielom Meklerom, jedan od najmoćnijih blues komada – ’’Kosmic blues“, jedna od pesama koja je obeležila njen nastup na festivalu u Woodstocku, leta 1969., obeležila kraj jedne epohe, slom mnogih snova, ljubavi, želje da se sve(t) napokon promeni i postane ugodnije mesto za život… Bilo je to još jedno njeno bolno, usamljeničko blues putovanje, korak bliže kraju koji je usledio sam godinu dana i par meseci kasnije, heroinskim predoziranjem 4. oktobra 197o..  Hipersenzibilna i beskompromisna, kakvu je već Bog stvorio, Janis Joplin je  objasnila da je trebala biti u stanju traume i prisile da bi napisala pesmu Kosmic blues (kao i ostale njene besmrtne numere poput Ball and chain, Pieces of my heart, Mercedes benz, Move over…), a upravo u tom se stanju našla kad je smislila ’’Kosmički bluz“, koji je bolno opisivao njezino tadašnje stanje.

’’Ne mogu napisati pesmu ako nisam stvarno traumatična, osećajna i ako nisam prošla nekoliko promena, ako nisam emotivno pala“, rekla je u magazinu Rolling Stone.  ’’Niko te nikad neće voleti bolje i niko te neće voleti kako treba“…

Janis Joplin bila je strasna ljubavnica i zavodljiva, harizmatična izvođačica, ali iza kulisa Janis je mučila silna samoća, koja je, bila ona to sposobna priznati ili ne, nažalost dovela do njezine smrti od predoziranja drogom u dobi od 27 godina. Nakon njezine smrti, magazin ’’Time“ smestio ju je na naslovnicu rekavši da je ’’Janis Joplin je prilično dobro izrazila jednu stranu 1968. godine: ekstatičnu i autodestruktivnu istovremeno, tugujući do ruba svemira“. 

Izvor: pulse.rs