Некад концем рата, 1994 и 1995. године, чувао сам млађег брата и сирене су упозоравале на могућност напада од стране авијације НАТО савеза. Будући да је мајка радила у мјесној заједници, а отац био на фронту на Влашићу, млађег брата сам водио у подрум породичне куће, иако тешко да би ту било неке заштите у случају директног бомбардовања. 

Живили смо у једном селу поред Бање Луке и, срећом, рат нас ни близу није окрзнуо као многе наше вршњаке и породице из других мјеста за вријеме рата. Но, рат смо осјетили, сви пунољетни мушки чланови породице били су у Војсци Републике Српске. 

Мој основни политички став јесте пацифистички. Рат је зло. Но, исто тако, моја политичка идеја заснива се на еманципованој и практично независној Републици Српској у оквиру конфедералне БиХ. Као легалиста и човјек свјестан реалних околности, нисам против БиХ која је конципирана онако како је прописано њеним уставом. Али, то не значи да волим БиХ. Не. Бићу искрен, не волим је нимало, знам за шта су и против кога моји ратовали. Ту љубави нема и неће је никад моћи бити.

БиХ доживљавам као оквир у којем Република Српска треба и може да реализује своје легитимне интересе. Зато нисам против њеног распада, колико год то било непопуларно политички јавно саопштити, али нисам ни за то да има више од десет дејтонских надлежности. Штавише, мислим да су јој довољне три или четири. Због стратешких разлога конфедерална БиХ треба Српској, али, понављам, као оквир, заједничко тржиште, без било каквих озбиљних државних прерогатива. И ово упорно јавно саопштавам, свјестан да због ова два политичка става никад нећу бити подржан нити од једног важног центра моћи који утиче на ствари код нас. 

И то је мој легитиман политички циљ. У демократском друштву не идете на робију због тога. Иако се ништа са њима не слажем, јавно сам бранио и право СДА да има своју визију БиХ као практично унитарне државе, те мислим да сам био готово једини српски политичар који је то чинио. Нисам бранио садржај те њихове политике, све што политички чиним-чиним да би се десило све супротно од тога, али сам бранио њихово право да имају свој политички став. Наравно, под условом да се за њега боре мирним, демократским и уставним средствима.

Подсјетићу да је почетком ове године СДА прва јавно запријетила ратом кад јој се нису допале другачије политичке идеје. То је лако провјерива чињеница. Баш као што је лако провјерива чињеница да сам, поново, био готово једини српски политичар који је на то упозорио и најоштрије политички напао СДА због таквих пријетњи, истакавши да рат као политички аргумент још једино користи ИСИЛ. Само ја знам какве сам поруке добио из ФБиХ због таквог става и само ја знам чиме ми је све пријећено. Чак нити на јавне пријетње нико тад из Српске није реаговао, а и није морао. Знам шта радим, знам гдје је циљ и ићи ћу ка њему до краја, без обзира на цијену и без обзира колико био усамљен у томе.

Штагод ко мислио о њему, предсједник СНСД-а и та странка никад нису заговарали рат као средство за реализацију својих политичких идеја. Опозиција у Српској, кад га напада свих ових година, често користи баш тај аргумент да се он увијек склањао од рата. У ситуацији кад данас сви политички мејнстрим бошњачки фактори активно раде на томе да политику Српске представе као ратнохушкачку, не разумијем на основу чега им било ко из Републике Српске може дати за право. 

Никад нисам био дио политичке приче СНСД-а. Никад са њима не бих могао бити у некој коалицији, ни у Српској 2005. године, нити на нивоу заједничких институција БиХ 2011. године. Млађи брат са почетка ове приче данас ради у Малезији, покојни отац и ја никад нисмо ни дана радили у јавном сектору. Једноставно, превише се политички разликујем са свим партијама ове деценијске власти. Увјерен сам да постоји огроман број конкретних и чврстих аргумената да се власт СНСД-а успјешно и оштро критикује. Но, не мислим да је оптуживање за припрему рата један од тих аргумената.

Као што не мислим ни да их треба оптуживати зато што говоре о враћању уставних надлежности Републици Српској. Поносан сам, и сад ћу то саопштити јавно, што сам у Програму обнове ПДП-а написао да је наш стратешки циљ практично независна Република Српска у конфедералној БиХ, по узору на Словенију у бившој Југославији. Ако је то прокламовани политички циљ, онда не можеш бити за снажење заједничких институција. Управо супротно, свака прилика треба да се користи да се снаже надлежности Републике Српске, наравно у складу са уставом.

СНСД треба критиковати зато што је добар дио надлежности Српске предао заједничким институцијама, али ту треба бити поштен и признати да у томе није био сам кад је ријеч о политичким факторима из Републике Српске. 

Но, она права критика ове власти, бар по мени, своди се на сљедеће: како мислите да успјешно реализујете нове-старе надлежности, кад то не чините довољно успјешно и законито са постојећим овлашћењима Републике Српске? Ту је основни проблем. Мислим да је оштрица опозиционог дјеловања према власти у Републици Српској требала да буде усмјерена на импровизације у институцијама умјесто стриктног поштовања прописа, на афирмацију медиокритета умјесто стручних људи са личним интегритетом, на демотивисање здраве критике и слободе мишљења, на промовисање правила „ко није са нама, тај је против нас“. Највише од свега, за континуирано вишегодишње стварање амбијента неповјерења у ауторитете и институције и неспремност отварања дијалога са политичким неистомишљеницима док је за то било вријеме. Данас, кад смо се међусобно у народу максимално замрзили и кад нама поприлично управљају страни обавјештајни центри моћи, биће изузетно тешко поправити те ствари.

Све наведено имало је изузетно лоше посљедице по способност Републике Српске да буде успјешно и просперитетно друштво способно да изнесе велики циљ и идеју еманциповане Републике Српске у којој није важно како се зовеш, које си националности, вјере или политичке припадности, већ је само важно шта знаш да радиш и колико желиш да радиш. 

Било како било, колико год ситуација била тешка, човјек који вјерује не може и не смије да одустане. У политички циљ који сам изнио и у овом тексту, али и у досадашњем свом дјеловању, чврсто и даље вјерујем и са нормалним, пристојним и поштеним људима покушаћу да га реализујем, кад-тад. У складу са постојећим правним нормама и без смицалица и лоших намјера према политичким неистомишљеницима.

Фронтал