Kultura
Перо Зубац : У "Мостарским кишама" су четири жене, откуцао сам је на туђој машини и туђем папиру (ВИДЕО)
"У Мостару сам волео неку Светлану једне јесени" - чувени су стихови поеме "Мостарске кише" Пере Зупца. Ове и друге песме познатог писца могла је да чује публика у СКЦ-у на поетско-музичкој вечери под називом "Разговори са господином", на којој је учествовао и његов син Милош, који је очеве и друге стихове компоновао и извео на гитари. Чувени песник је за РТС говорио о томе како је настала поема.
"Дуго ја нигде нисам био", каже Перо Зубац на питање зашто дуго није био у Београду.
ВИДЕО:Разговор Марије Миљевић Рајшић са Пером Зубцем
Каже да је ваљда једини небеограђанин коме је додељен "Златни беочуг".
На питање како је настала поема Мостарске кише коју је написао када је имао само двадесет година, Зубац шаљиво каже да је боље да је имао више.
"Сасвим случајно. То је скуп некаквих сећања на ране сензације, заљубљивања. А из ових година видим да су то биле праве љубави, само платонске љубави, скоро без тактилности, писма, држање за руке, шетања", каже песник.
У Мостарским кишама је, прича Зубац, од четири жене направио Светлану.
"То су четири девојке у које сам се до 20. године заљубио. Мирјана је Мостарка, Љиљана је Београђанка из Сарајевске 8, нажалост сада на Топчидерском гробљу. Вера је Немица из Осијека и Драгана је моја будућа супруга и све донедавно, док није отишла на другу обалу, провела је са мном 50 година сретног живота. Од њих четири сам направио Светлану", испричао је Зубац.
Каже да је своју најчувенију поему откуцао на писаћој машини без индига.
"Није моја машина, није мој папир, у канцеларији једног мог пријатеља, ноћу. Он је откуцао своје песме да пошаље у Загреб, мени било досадно да чекам. То је најбоље Милан Комненић рекао, да су Мостарске кише непоновљиви крик младости", каже Зубац.
У часопису "Работница" у Москви Мостарске кише постигле су тираж од 19.750.000 примерака.
"Ја нисам веровао, унутра у часопису, на претпоследњој страни, пише: дато у штампу тада и тада, изашло тада и тада, у тиражу од 19.750.000 примерака", истиче Зубац.
На питање које су му песме биле најважније, каже да има песама за које је емотивно везан и које га враћају у неко доба у коме је могао да буде опчињен нечим, неким догађајем, лепотом, тугом. И те песма, каже, обично зна напамет.
Теже је, наводи, писати за децу.
"Ја дуго пишем једну књигу за децу, по три, четири године. А ово пишем у налетима, ево сад у доба короне нисам написао скоро ништа, а имао сам времена колико хоћу и разлога колико хоћу", каже Зубац.
На питање који је његов животни мото, каже: "И кад си сам, покушај да не будеш сам".
Извор: rts.rs
