Region
Српска црква бира патријарха
Изборни сабор почиње у девет часова у Храму Светог Саве литургијом којом начелствује митрополит дабробосански Хризостом, док ће седници председавати владика сремски Василије a у раду заседања учествују сви активни епископи.
Епископ сремски Василије саопштиће српским архијерејима име новог, 46. поглавара Српске православне цркве на изборном сабору који почиње данас. Будући да је, како је саопштено из СПЦ, најстарији архијереј по хиротонији, владика шабачки Лаврентије јуче пре подне хоспитализован у Клиничком центру Србије, епископ Василије ће председавати Сабору и прочитати из једне од три коверте име новог, 46. патријарха српског.
Такође, јуче је из српске цркве званично саопштено да ће изборно заседање Светог архијерејског сабора почети у Храму Светог Саве светом литургијом у девет ујутру, којом ће началствовати митрополит дабробосански Хризостом, мјестобљуститељ, чувар, патријарашког трона. Сама седница, према наводима медија, почеће у 12 часова, у крипти врачарског храма, одабраној, како се могло чути у црквеним круговима, због епидемиолошке ситуације с вирусом корона будући да је простор знатно већи од оног где се иначе одржавају саборске седнице у згради Патријаршије.
У раду изборног сабора учествују сви активни епископи, у српској цркви их је 35, викарни, којих је четворица, као и архијереји из Охридске архиепископије, којих је такође четворица. Укупно 43 епископа српске цркве имају право гласа, с тим што неки од њих, као администратори упражњених епархија имају два гласа: за своју и епархију којом привремено управљају као администратори. То је случај с епископом шабачким Лаврентијем, који је администратор Ваљевске епархије, владиком будимљанско-никшићким Јоаникијем, који привремено управља и Митрополијом црногорско-приморском, и владиком шумадијским Јованом, који је и администратор Архиепископије београдско-карловачке. Већина архијереја је дошла на изборни сабор, а према незваничним сазнањима, због затворених граница неће му присуствовати митрополит аустралијско-новозеландски Силуан, а из здравствених разлога владике западноевропски Лука, врањски Пахомије и шабачки Лаврентије. Иначе, одсутни епископ може да овласти неког од архијереја који учествује на Сабору да гласа у његово име.
Заседање почиње утврђивањем листе архијереја који испуњавају формалне услове за патријарха, а то су да су активни епископи и да имају најмање пет година архијерејске службе. Незванично, тај услов испуњавају 34 архијереја СПЦ. Сви они биће на листи за гласање, а тројица која буду имала највише гласова своје сабраће, улазе у тројну кандидатуру. Они морају да освоје најмање половину плус један глас присутних чланова Сабора. Гласање је тајно и понавља се у колико год је кругова потребно док се не добију три кандидата која имају прописан број гласова.
После тога следи избор новог патријарха „апостолским жребом”, насумичним извлачењем имена једног од њих. Имена тројица архијереја с највећим бројем гласова стављају се у три посебне, запечаћене коверте. Све три се стављају у Свето јеванђеље, а после молитве и учињене метаније пред Светим престолом, на којем је положено Јеванђеље, угледни духовник којег је одабрао Свети архијерејски Синод, извући ће једну од коверти с именом будућег патријарха. Запечаћену коверту предаје председавајућем Сабора који је отвара и чита архијерејима име новог поглавара Српске православне цркве.
Устоличење првојерарха српске цркве обично се заказује већ за сутрадан у Саборној цркви у Београду, док увођење у трон српских патријараха у древном седишту СПЦ, Пећкој патријаршији, буде нешто касније. Литургијом у Саборној цркви и чином устоличења нови поглавар српске цркве и званично преузима своју дужност.
Izvor: politika.rs