J&J vakcina j pokazala najmanju eefikasnost (57%) upravo u Južnoj Africi, zbog novog soja. međutim ovo ne znači da je uzaludno da s vakcinišemo niti da trebamo čekati najeefikasniju vakcinu da bude dostupna. Dr. Babić objašnjava i zašto. Tekst je prenesen u onako kako je originalno objavljen (ekavica). O tipovima vakcina protiv COVID-19 pročitajte više ovdje.

Kao što smo govorili u prethodnim tekstovima, koronavirus je različit od gripa: za razvoj novih sojeva je potreban veliki broj inficiranih koji služe kao “inkubatori” za nove mutacije. Što je više zaraženih, to je više mutacija, i samim tim veća je šansa da neki virus ubode “dobitnu kombinaciju” i zaobiđe stečeni imunitet — kako onaj razvijen kod ljudi koji su preležali bolest, tako i onaj razvijen kroz vakcinaciju.

Mere ograničenja širenja virusa i vakcinacija za cilj imaju ne samo smanjenje opterećenja medicinskog sistema, već i sprečavanje ovakvih daljih promena u virusu.

Vakcinacija ne znači da je sada sve gotovo. Imunitet se gradi i u tome vakcine pomažu. Međutim, dok su neki vakcinisani, postoje mnogi drugi koji nisu. Suočeni smo sa dva problema:

1. Nevakcinisani mogu da se zaraze, da virus kod njih mutira, i da novi mutant ugrozi i one vakcinisane.

2. Pojedini vakcinisani mogu da se zaraze, i da i sa samo blagim oblikom bolesti, prenesu virus nevakcinisanima i potpomognu stvaranju daljih mutacija.

Zato je važno da se što više ljudi vakciniše i da se u međuvremenu poštuju mere zaštite (maske, distanca).

Novi mutanti počinju da pokazuju efekte

Nova istraživanja su pokazala da je AstraZeneca vakcina nedovoljno efikasna protiv B.1.351 soja, dajući jedva 25% zaštite. Južna Afrika je stoga otkazala upotrebu AstraZeneca-Oxford vakcine, i očekuje se da će i druge države preokrenuti strategiju, jer se pomenuti mutant sve više širi svetom. Drugim rečima, jedan od svetskih igrača na polju imunizacije je drastično oslabljen, sve dok ne uspe da reformuliše vakcinu i proveri tu novu formulaciju.

Gubitak efikasnosti nije viđen samo kod AstraZeneca vakcine. Nove vakcine, Johnson&Johnson i Novavax su vrlo efikasne protiv osnovnog soja (85–90%), ali su mnogo manje efikasne protiv novih mutanata (49–57%). Za sada nema podataka o efektima novih mutacija na Sputnik V i Sinofarm vakcine. Za Moderna i Pfizer-BioNTech vakcine postoje podaci da su efikasne i protiv novih sojeva koronavirusa. Pitanje je koliko dugo će se i njihova otpornost održati protiv novih, kombinovanih mutanata ukoliko se ne uspori širenje koronavirusa.

Da dodatno zakomplikuje stvari, definišuća mutacija B.1.351 soja (E484K) je sada više puta viđena i u Britanskom B.1.1.7 soju, koji nosi promene koje virus čine zaraznijim.

Šta ovo znači za svakoga od nas, posebno za one koji bi da “malo pričekaju” sa vakcinisanjem?

U idealnom svetu, vakcina bi nas sasvim zaštitila da se uopšte ne razbolimo, pogotovo u svetlu činjenice da virus može da ostavi posledice i kod blažih oblika bolesti. Takođe, tragamo za što idealnijom (efikasnijom) vakcinom, jer je bitna sa stanovišta postizanja kolektivnog imuniteta: što veća efikasnost, to ćemo brže moći da izađemo iz karantina. Ali, u ovoj situaciji pandemije, ovo nisu jedine bitne stavke za vakcinu, i sada je potraga za savršenstvom neprijatelj uspeha. Potrebno je da veliki procenat čovečanstva stekne bar osnovnu otpornost, da bismo mogli da pričamo o zaustavljanju mutacija.

Čekati savršenu vakcinu usporava proces vakcinacije i sticanje kolektivnog imuniteta, a ostavlja dodatni prostor za koronavirus da mutira.

Za sada, sve vakcine i dalje sprečavaju teške oblike bolesti, što je posebno važno za starije i za ljude u rizičnim grupama. Kako teži oblici bolesti imaju veću šansu da ostave teže dugoročne posledice, delimična zaštita se isplati i na tom nivou.

Veoma važno je razumeti da svako smanjenje sposobnosti virusa da se širi pomaže, kako konačnom zaustavljanju pandemije tako i skidanju tereta sa bolničkog sistema.

Zašto je važno vakcinisati se što pre?

Kako mutacije u novim sojevima postaju sve veća pretnja, tako i vakcinacija postaje još važnija. Potrebno je ograničiti broj sojeva koji paralelno mogu da se šire (i samim tim postanu osnova za dalje mutacije). Potrebno je proizvesti osnovnu otpornost, čak i ako se dogodi da će ona zahtevati dodatne vakcine.

Mere ograničenja koje sprečavaju širenje virusa postaju sve važnije. Nosite maske. Jer što je manje maski, to je više zaraženih, i više šansi za mutacije.

Šta možemo da očekujemo u narednim mesecima dok traje vakcinacija?

Sada vidimo prve praktične efekte mutacija, ali i dalje ostaje mnogo nepoznanica. U sledećim mesecima ćemo videti koji su stvarni rezultati sudara novih sojeva sa postojećim imunitetom kod onih koji su preležali koronavirus, kao i kod onih vakcinisanih. Izdvajaju se dva pravca, odnosno dve moguće “budućnosti”:

1. Može se desiti da preostali imunitet ipak bude dovoljno snažan da ograniči širenje i efekte virusa. U tom slučaju će biti moguće “otvoriti svet” tokom leta ili jeseni ove godine.

2. Međutim, može se desiti i da se evolucija virusa nastavi, i da počnemo da viđamo sve veći broj ponovnih infekcija. U tom slučaju, slede nam dodatne vakcine koje “pokrivaju” mutante, slično godišnjim vakcinama protiv gripa. A normalizaciju možemo očekivati 2022. godine.

Koji od ova dva pravca će postati stvarnost zavisi pre svega od efikasnosti vakcinacije i sprovođenja mera zaštite.

Nosite maske. Držite distancu. I vakcinišite se. Jedino tako ćemo pandemiji i mutacijama koronavirusa stati na put.

Ovaj tekst je autorski, namenjen informisanju šire javnosti o naučnim, dokumentovanim otkrićima u istraživanju vakcina protiv koronavirusa. Tekst nije sponzorisan niti potpomognut na bilo koji način od neke organizacije, individue ili korporacije.

Izvor: vakcine.ba