На Сретење 1804. године, на збору виђенијих Срба са територије Београдског (односно Смедеревског) пашалука, који се догодио у Марићевића јарузи у Орашцу, донета је одлука о подизању устанка против Турака и за вожда је изабран Ђорђе Петровић – Карађорђе.

На Сретење 1804. донијета је одлука о подизању устанка против Турака

Свечаност у Орашцу, одликовања у Предсједништву

Премијерка Ана Брнабић и предсједница Републике Српске Жељка Цвијановић присуствоваће свечаној државној церемонији обиљежавања Дана државности у 12 часова, у Орашцу.

Брнабићева ће положити вијенац код споменика вожду Карађорђу и говориће на свечаној церемонији

Предсједник Александар Вучић уручиће одликовања заслужним појединцима и институцијама, саопштено је из Предсједништва Србије.

Директан пренос свечаности може се пратити на Првом програму РТС-а од 11 часова.

Одлуци о подизању устанка претходила је Сеча кнезова, односно угледних народних првака, које су дахије превентивно побиле, због наводне нелојалности.

Први српски устанак најприје је захватио крајеве западно од Колубаре, Шумадију и Поморавље.

Читав Београдски пашалук ослобођен је 1807. године, али је судбину устанка одредио исход Руско-турског рата, пошто су Русија и Турска потписале мир у Букурешту 1812. године.

Препуштање Србије било је плод чињенице да је почињао Наполеонов поход на Русију.

Према ријечима њемачког историчара Леополда Ранкеа, Карађорђевом буном започела је Српска револуција, окончана успјешним дипломатским достигнућима Милоша Обреновића, деценијама потом.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804-1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, попут Велике школе, далеког зачетка данашњег Универзитета у Београду.

Сретењски устав донијет 1835. године

На Сретење 1835. године у Крагујевцу је донијет први Устав Кнежевине Србије, познат као Сретењски. Уставне одредбе које је садржао обликоване су по узору на уставе Француске и Белгије.

Текст устава, необично либералан за тадашње прилике, израдио је Димитрије Давидовић, знаменити новинар и српски национални радник.

Такво уставно рјешење одмах је изазавало негодовање Аустрије, Турске и Русије, због чега је убрзо суспендован.

Велике силе сматрале су га превише либералним – у поређењу са уставима европских земаља тог времена он је то и био, осим ријетких изузетака попут Француске и Белгије.

Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних рјешења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

Послије Другог свјетског рата, од 1945. године, у потпуно промијењеним околностима, Србија је у саставу федералне Југославије четири пута усвајала највиши законодавни акт, а актуелни је усвојен 30. октобра 2006. године.

Извор: rts.rs