Podaci su ovo godišnjeg dokumenta "Prijedlozi i preporuke Unije udruženja poslodavaca RS (UPRS) za Program ekonomskih reformi Republike Srpske 2021-2023".

Kako se navodi u ovom dokumentu, koji sadrži i "Istraživanje o uticaju kovida-19 na poslovanje" čiju pripremu je podržala Međunarodna organizacija rada (ILO) i Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD), čak 85 odsto preduzeća kaže da će im za vraćanje normalnom poslovanju trebati oko 180 dana, dok neka preduzeća razmatraju da privremeno ili trajno zaustave svoje poslovanje.

Jedna četvrtina od 47 odsto svih preduzeća u RS razmatra privremeno ili trajno zatvaranje, a jedan odsto preduzeća je već to učinilo.

"Državna pomoć je stigla do dvije trećine preduzeća koja su tražila pomoć, dok samo 13 odsto poslodavaca povećanje prihoda vidi u privlačenju mladih talenata", stoji u ovom dokumentu.

Moratorijum na plaćanje prispjelih kreditnih obaveza koristila je polovina preduzeća iz poljoprivrednog sektora, 44 odsto preduzeća iz saobraćajnog sektora, 43% hotela i 40% preduzeća iz drvne industrije.

"Dalji pad profita očekuje 85 odsto anketiranih, 78 odsto očekuje pad proizvodnje i investicija, 76 odsto pad tražnje za njihovim proizvodima, 70 odsto još teži pristup kreditima, a 60 odsto pad produktivnosti rada", navodi se u dokumentu UPRS.

Dalje se navodi da svega 13% od 289 anketiranih kompanija u RS vjeruje da je moguće normalizovati poslovanje za manje od šest mjeseci, dok njih oko 80% vjeruje da će za to biti potrebno od šest mjeseci do dvije godine.

Saša Trivić, predsjednik Unije udruženja poslodavaca RS, rekao je da je zajednički zaključak poslodavaca i Vlade RS bio da se najveći dio dokumenta već nalazi u Programu ekonomskih reformi 2021-2023 Vlade Republike Srpske.

"Posebno je značajno na skupu održanom juče da smo otvorili temu alternativnih izvora finansiranja, koji treba da budu temelj za ubrzani razvoj privrede RS", rekao je Trivić.

Dodao je da su predložili i mjere za poboljšanje stanja u privredi, te da smatraju da se sprovođenjem ovih preporuka i mjera može ostvariti značajniji napredak za RS. Neke od preporuka su i hitno preduzimanje aktivnosti u pravcu relaksacije monetarne politike, kao što je smanjenje stope obaveznih rezervi, te relaksacija uslova pod kojima će Garantni fond izdavati garancije za kredite koje banke odobravaju privrednicima. Kreirati poseban fond za podsticaj investicija privrede u nove tehnologije još je jedna od navedenih preporuka.

Nadalje se navodi da država treba nastaviti da vodi ekspanzivnu fiskalnu politiku, kako bi podržala agregatnu tražnju.

"Nastaviti te razviti nove programe sa ograničenim vijekom trajanja za druge uslužne privredne grane, kao što su turizam i ugostiteljstvo, prehrambena i metalska industrija, te transportni sektori i trgovine na malo", navodi se među preporukama ovog dokumenta.

Među preporukama su i povećanje prosječnih plata, izrada strateškog plana rasta i razvoja, povećanje nivoa preduzetništva, aktivnosti na razvoju nebankarskih oblika finansiranja, te dugoročnog opredjeljenja za smanjenje učešća javnog sektora.

Saša Stevanović, autor "Analize makroekonomske dijagnostike RS", kazao je da je zadatak ove analize bilo postavljanje okvira na koji se način mjere UPRS na makronivou reflektuju na ekonomiju.

"Koristili smo iskustva koja su međunarodno priznata, stvorili smo model i preko mjera koje zagovara UPRS moguće je kreirati ekonomski rast", rekao je Stevanović.

Igor Stojanović, vođa projekta EU za civilno društvo, rekao je da su ove aktivnosti usklađene sa postojećim politikama EU koje se realizuju kao pomoć BiH u pretpristupnom procesu na putu ka članstvu u EU.

Saša Aćić, direktor UPRS, rekao je da su konsultacije u vezi s ovim programom obavljene odvojeno sa socijalnim partnerima, s UPRS, Privrednom komorom RS, te konfederacijom sindikata.

Izvor: Nezavisne novine