Чланом 19 предложених измјена и допуна предвиђа се брисање чланова 61, 62, 63 и 64 Закона.

- Одредбама из наведених чланова је, противно Уставу, потврђеним и објављеним међународним уговорима и законским прописима, прописано да је држава власник вјерских објеката и земљишта закључно са 1. децембром 1918. године. Материја из области државне имовине је регулисана Законом о државној имовини. Одредбом из члана 63 Закона је прописана управна процедура за утврђивање права својине на вјерским објектима и земљишту и то на начин који је противан Мишљењу Венецијанске комисије од 21-22. јуна 2019. Године - пише у образложењу измена Закона у које су Вијести имале увид.

Наводи се да је питање утврђивања својинских права регулисано законским прописима у правном поретку Црне Горе, а нарочито Законом о својинско-правним односима и Законом о парничном поступку.

Одредбом из члана 64 Закона је, како се додаје, био прописан начин коришћења вјерских објеката и земљишта вјерских заједница послије уписа права државне својине без обзира што је важећим законским прописима регулисано питање начина коришћења и располагања непокретностима у државној својини.

- Одредбе из чланова 62, 63 и 64 Закона грубо крше уставно начело јединства правног поретка које је Уставни суд, у својим одлукама, дефинисао као обавезу "усклађености свих правних прописа у Црној Гори"а што "искључује могућност да се законом, којим се уређује једна област, мијењају поједина законска рјешења садржана у систематском закону који уређује ту или неку другу област" - пише у измјенама које је потписао министар правде Црне Горе Владимир Лепосавић.

Наводи се да спорне одредбе нису у сагласности са низом Уставом загарантованих права и стандардима, као што су забрана дискриминације, једнакост свих правних субјеката пред законом и једнакост заштите пред судом, начело одвојености цркава и вјерских заједница и њихове међусобне равноправности, слобода мисли, савјести и вјероисповијести.

У образложењу измјена се подсјећа да је Парламентарна скупштина Савјета Европе, у свом Извјештају о постмониторинг дијалогу са Црном Гором од 22. јуна 2020. године, посебно анализирала кризу коју је изазвало усвајање Закона о слободи вјероисповијести наводећи да би најбоље рјешење било да спорне одредбе о тзв. имовинском питању буду изостављене.

- Европски суд за људска права је низом одлука у конкретним случајевима осудио као недозвољен сваки облик конфискације - не само директне конфискације, већ и индиректне, де факто и конфискације имовине законодавним путем - пише у предложеним измјенама.

Како се подсјећа, Скупштина Црне Горе је 27. децембра 2019. године усвојила Закон о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.

Том приликом догодио се преседан у парламентарном животу Црне Горе будући да су народни посланици, који су се противили усвајању предложеног Закона, ухапшени и физички уклоњени из зграде Скупштине.

Након тога су услиједили масовни протести више стотина хиљада грађана који су трајали мјесецима.

- Реч је о најмасовнијим протестима у историји Црне Горе и првим таквим мирним протестима на Балкану, али и у Европи -  упркос чињеници да су бројни грађани учесници протеста били привођени и хапшени, неосновано лишавани слободе, драконски кажњавани и физички прогоњени или застрашивани. Избором нове, 42. Владе Црне Горе, створени су услови да се значајно унапреди стање права и слобода грађана - пише у образложењу предложених измена.

Један од првих корака на том путу је, како је оцијењено, усвајање измјена и допуна Закона о слободи вјероисповијести, којим се у области вјерских права и слобода успоставља владавина права и усаглашеност Закона са Уставом Црне Горе и прихваћеним међународним конвенцијама.

Додаје се да се измјенама и допунама уважавају постојеће вјерске заједнице и њихов стечени и препознати правни субјективитет, али и ствара правни оквир за стицање правног субјективитета будућих вјерских заједница у Црној Гори без икакве дискриминације између ових вјерских заједница.

Извор: sputniknews.com