Sa ocem i prijateljima bio je deo ekspedicije „Otadžbina pamti“ kroz koju su prošli 100 kilometara u znak pomena za 100 godina od bitke na Кajmakčalanu, koja je bila i ostala simbol srpske hrabrosti.

„Od svog dede sam čuo priče da nikad nije saznao gde se nalazi grob njegovog dede koji je stradao kod Skadra u Prvom svetskom ratu i ja sam želeo da prođem taj put koji su prošli naši ratnici, kako bih se upoznao sa našom istorijom. U meni se javila želja da pokušam da pronađem njegov grob, ali i da vidim mesta na kom su stradali junaci. Prilikom tog puta shavatio sam da je grob mojih predaka doživeo sudbinu većine i da mu se izgubio svaki trag“, započinje svoju nesvakidašnju priču Dušan za RINU.

Put dugačak 100 kilometara nije bio nimalo lak, a ovaj mladić ga je prošao za pet dana. Prilikom pešačenja preko planinskog venca koji čuva ratnu istoriju Dušan je naišao na preko 100 grobova, ali i na municiju korišćenu prilikom borbi u Prvom svetskom ratu.

„Tim hodočašćem želeo sam da odam počast mojim precima, spavali smo u šatorima, po kiši i vetru, ali ispred sebe sam imao jasan cilj. Prethodile su ozbiljne i teške pripreme, pre nego što smo bili u mogućnosti krenuti na taj dalek put. Videli smo brojne grobove, većina je zarasla u korov, dok su večne kuće savezničkih vojnika itekakao dobro uređene. To je slika kojom sam razočaran“, kaže Dušan.

Ovaj mladić nije želeo da iza onih koji su život dali za svoju zemlju ne ostane baš nikakav trag, pa čak ni nadgrobni spomenik, pa je odlučio da sva imena nastradalih boraca pronađe i upiše u svoju knjigu koju će nazvati „Tragom prošlosti“. U njoj je opisao kretanje vojske iz užičke kraja tokom tri rata, a i sam se uputio u istraživanje lokalnog terena, kako bi dopunio podatke koji već postoje o stradalim borcima.

„Na svakom od spomenika simbolično piše da se junacima podiže večni spomen. Međutim, zub vremena uzeo je svoj danak, pa većina natpisa je nejasna. Ja sam želeo da svim tim junacima koji su izgubili život u tuđini, boreći se za sve nas, zaista ostavim večni spomen, tako što će biti upisani u knjigu i nikad zaboravljeni. Obišao sam Zlakusu i devet okolnih sela, obradio oko 640 imena“, izjavio je Dušan.

Najveću podršku u svim njegovim istraživanjima pružila mu je porodica. Otac mu je pravio društvo na svim pešačenjima, a sestra i majka sortirale su spiskove. Njagova ljubav prema istoriji videla se i po tome što je upravo iz tog predmeta uzeo temu za svoj maturski rad i na taj način oduševio profesore užičke gimnazije. Dobitnik je i nagrade „Mile Čarapić“ koju Istorijski arhiv Užice dodeljuje za najuspešniji maturski rad iz zavičajne istorije.

Izvor: serbiantimes.info