U istom periodu, ekonomija Hrvatske skoro dvostruko sporije će rasti i to po stopi 2,16 odsto. Među zemljama u tranziciji veću stopu rasta ekonomije u narednoj deceniji, osim BiH, u odnosu na Hrvatsku ostvariće Albanija, 3,38 odsto, piše „Index.hr“.

I dok se u slučaju BiH i Albanije očekivana brža dinamika ekonomskog rasta može najprije pripisati nižoj osnovici sa koje kreću i kod koje se svaki rast privredne aktivnosti više i bolje odražava na ukupne podatke, kod drugih zemalja koje će se razvijati brže od Hrvatske to uglavnom nije slučaj.

Tako, na primjer, stručnjaci Harvarda očekuju da će prosječna godišnja stopa rasta BDP-a Slovačke do 2028. godine iznositi 3,28 odsto, Poljske 3,19 odsto, Rumunije 3,03 odsto, a Srbije 2,9 odsto. Bržu dinamiku razvoja od Hrvatske u narednoj deceniji će imati i Slovenija, u prosjeku 2,35 odsto na godinu, kao i Sjeverna Makedonija, 2,26 odsto, te Češka, 2,19 odsto, piše „Index.hr“.

Znatno brže od Hrvatske nastaviće se razvijati i baltičke zemlje – Litvanija, Letonija i Estonija – koje bi sve redom trebalo da ostvare prosječne stope rasta BDP-a između tri i četiri odsto na godinu. To znači da bi iza Hrvatske po dinamici razvoja u narednom periodu među evropskim zemljama u tranziciji mogle ostati jedino Mađarska i Bugarska, ali i one samo neznatno, s prosječnim godišnjim stopama rasta od 2,06 odsto, pokazuju prognoze stručnjaka s Harvarda.

Dobar dio zasluga, ističu na Harvardu, leži i u diverzifikaciji ekonomske aktivnosti i u razvoju proizvoda koji se baziraju na novim tehnologijama i imaju veći udio dodane vrijednosti.

Izvor: Nezavisne novine