Његова најпознатија дјела су романи "Време чуда", "Ходочашће Арсенија Његована", "Успење и суноврат Икара Гулбекијана", "Како упокојити вампира", "Златно руно", "Атлантида", "Нови Јерусалим", "Аргонаути", "Писма из туђине", "Године које су појели скакавци", "Беснило".

Пекић је писао и драме "Како забавити господина Мартина", "На лудом белом камену"...

Књижевна каријера Борислава Пекића почела је радом на филму. Био је сценариста за филм "Дан четрнаести", који је приказан у Кану.

Неки од филмова чији је сценариста и косценариста био Борислав Пекић јесу и "Валтер брани Сарајево“, "Време чуда", "Дим", "13. јул".

Године 1970. објављује други роман под називом "Ходочашће Арсенија Његована" за који те исте године добија НИН-ову награду за најбољи роман. Међутим, како у роману Пекић приповиједа о студентским демонстрацијама из 1968. године, бива му одузет пасош на годину дана.

Пекић наставља живот и рад у Лондону, гдје проводи наредних двадесет година.

Године 1978. објављен је први од седам томова "Златног руна" за који је Борислав Пекић добио престижну "Његошеву награду".

До 1986. године објављени су и преостали томови. Роман су критичари окарактерисали као један од дест најбољих романа у периоду од 1982. до 1992. године, а често га пореде и са "Уликсом" Џејмса Џојса.

Осим писања романа и сценарија за фимове, Пекић се током живота посебно истакао као писац радио драма.

Након што је 1989. године одлучио да проводи више времена у Београду, Борислав Пекић са још дванаест интелектуалаца обнавља Демократску странку.

Пекић је 2. јула 1992. године преминуо је од рака плућа у Лондону. Како је био члан Крунског савјета, посмртно је одликован краљевским Орденом бијелог орла првог степена. Данас улица у којој је становао у Београду носи његово име.

Године 1993. основана је Фондација Борислав Пекић која додјељује сваке године стипендије као подстицај младим писцима.

Извор: СРНА