Након двије године поцедура, провјера, студија, прикупљања документације, невесињски кромпир коначно је добио ознаку заштите географског поријекла.

 

Тај печат потврђује вишедецинијску традицију узгоја, квалитет и својства производа специфична за локалитет Невесиња.

 

- Произвођачи ће морати поштовати спецификације по којима су и добили заштиту, ови производи су боље позицинориани на тржишту а купци имају сигурност да се ради о оригниланом проиуводу - појаснио је Драган Брењо, предсједник Комисије за заштиту производа са географским ознакама, Агенција за безбједност хране БиХ.

 

Боља откупна цијена брендираних производа, већа и до 20% од садашњих, сигурно тржиште утицаће на повећање броја произвођача.

 

На полицама маркета или тржница, под именом "невисњиски" продаваће се искључиво оригинални производ, а преваре купаца неће бити могуће, јер ознака поријекла гарантује да су добили квалитет који су платили.

 

Произвођач Драго Шиљеговић истиче да је квалитет бољи и да то људи преознају и да воле скупље платити него увозни који могу купити и за 40-так пфенига.

 

Готово да нема домаћинства у невесињском крају које се не бави узгојем кромпира, за своје потребе или за тржиште.

 

Брендирање, али и подршка локалне управе резултирали су све већим интересовањем за овогодишњу сјетву.

 

- Засијано је око 300 хектара, принос је око 20 тона по хектару а годишњи принос је шест хиљада тона - каже Синиша.

 

- Ми смо сад на почетку пута, добили смо ознаку али сад иде одређивање етикете, грамаже, услова слиједљивости и осталог што мора да се испоштује, и што је најважније омасовљавање да се кванитативно одговори на захтјеве - додаје начелник Миленко Авдаловић.

 

У процедуру брендирања након произвођача кромпира могли би се упустити и произвођачи херцеговачког сира из мијеха.

 

Овај специјалитет нашао се у првом свјетском интерент атласу хране и аутентичних производа, међу 10.000 производа.

 

Описана је специфична технологија прављења сира, а наведени су и подаци о локалитету са којег потиче.

 

Произвођач сира Мирослав Глоговац наводи да херцеговаки сир из мијеха производи читава висока Херцеговина те да постоје писани трагови да се овај сир производи у задњих 700, 800 година на овај начин.

 

Промоције, бреднирање, али првенствено чување аутохтохних рецептура и услова органске производње, Херцеговину кандидују за регију здраве хране, која ће бити препозната у свјетским оквирима.

Извор: РТРС