Čekali smo u kućama, sad čekamo da posetimo bake i deke, čekamo da deca krenu u školu ili da odemo na odmor. Baš zato što je strpljenje prva zapovest pandemije, deluje da nam čekanje sve teže pada.

„Čekanje je izgubljeno vreme“, kaže nam Karlhajnc Gajsler, minhenski profesor ekonomske pedagogije i istraživač vremena, „jer vreme preračunavamo u novac.“

Ima li neko ko ne zna krilaticu „vreme je novac“ koju je zapisao Bendžamin Frenklin, jedan od osnivača Sjedinjenih Država?

Čekanje kao izazov

Nije čudo što čekanje ima loš imidž. Kolektivno iskustvo u zapadnom kulturnom krugu govori da je čekanje izazov. Čeka se voz koji kasni, slobodno mesto u restoranu, čeka se da plata legne na račun.

„Očito nam ne uspeva da čekanje posmatramo kao poklonjeno vreme“, piše kelnski autor Andre Bose u jednom traktatu o čekanju. „Umesto da uživamo, to postaje mučenje.“

Psihološkinja Klaudija Pepel, autorka knjige „Umetnost čekanja“, kaže da se često žalimo kako smo previše zauzeti i nemamo vremena, da žudimo za tajm-autima. „Ali u trenutku kada nam je neko drugi odredio da moramo da čekamo, to doživljavamo kao veoma neugodno.“

Preduzimljivi ljudi su se davno dosetili da one koji čekaju iskoriste kao potrošače. Čekanje na aerodromu? To više ne mora da bude vrpoljenje na neudobnim stolicama, već trošenje para u aerodromskoj hali koja nalikuje tržnom centru.

„Stalno pokušavamo da zaradimo ili potrošimo novac“, kaže nam Gajsler. „Zato je čekanje krcato aktivnostima.“

Čekanje u nekom hramu konzumerizma potiskuje razlog čekanja u drugi plan. Isto je sa gledanjem u smartfon da se „prekrati vreme“ – i tada ste potrošač.

Drukčije čekanje

Ruski pisac Vladimir Sorokin je iz pariskog egzila u romanu „Red“ (1985) opisao kako je izgledalo sovjetsko čekanje u redovima. „Druže, ko je poslednji?“ – to morate da pitate kad tek stignete. Sorokin opisuje da je čekanje vreme razgovora, trača, ponekad svađe, ali uvek zbližavanja i rasprave o kakvoći robe koja se čeka.

U kulturama van Zapada poznati su sasvim drukčiji koncepti čekanja. Afrička poslovica kaže: „Vi imate satove, mi imamo vreme.“

Profesor Gajsler objašnjava da su vreme i čekanje relativni. „Verujemo da sami organizujemo svoje vreme, dakle mi prilazimo vremenu. A čekanje je nešto gde vreme prilazi nama.“

Sreća u nesreći je da dugo čekanje može da pojača osećaj zadovoljstva kad se nešto dočeka. Nemački filozof Valter Benjamin je rekao da mu žene izgledaju sve lepše što duže mora da čeka na njih. Možda nam tako u doba korone deluje sve ono za šta još moramo da se strpimo.

Izvor: Dojče vele