Аустријанци носе маске и у продавницама и у јавном превозу, док су француске власти само препоручиле становништву да их користи, а и то је изазвало њихову несташицу.

У америчком граду Стилвотеру, у савезој држави Оклахома, градоначелник је морао да одустане од наредбе да грађани носе маске у продавницама, јер су купци доживјели то као напад на своју слободу и почели да пријете продавачима.

У Уједињеним Арапским Емиратима излазак без маске на улицу кажњава се са 200 долара, а у Чаду са 15 дана затвора.

Кина је производила 50 одсто глобалних потреба за хируршким маскама, а кад су постале јасније размјере заразе од вируса корона одлучила је да се, прије свега, побрине за своје грађане, наводе из француске фирме за заштитну опрему "Делта плус".

Потражња за макскама је толика да је дошло до несташице - од Италије преко Шпаније до Египта.

Ношење маске постало је уобичајено у већем дијелу источне Азије још од епидемије САРС-а 2002. и 2003.године. Маска је постала свакодневни предмет.

У Јапану је ношење маски попут хируршких уобичајено током зиме и у прољеће као заштита од заразе за себе и друге.

У Европи су маске ријетке и становиштво нема навику да их носи - то се види и по томе што их многи Европљани носе на необичан начин, испод браде или са откривеним носом.

Посебну недисциплину показују неке азијске земље - у Ираку се догађа да купци који излазе из продавнице своје маске дају онима који се тек спремају ући.

Велики проблем су цијене маски, напомињу агенције.

Јужноафричке фирме "Сикуро сејфти" и "Ксенокс саплајс" морале су објашњавати тамошњим тржишним регулаторима због чега су подигли цијене за чак хиљаду одсто.

Раст цијена изазвао је појаву фалсификованих маски на тржишту, али и крађе из болничких залиха.

Француска држава одредила је да максимална цијена маске може бити 95 центи, а код Италијана та цифра је 50 центи.

Марокански краљ одобрио је посебне субвенције па их у тој земљи продају за само осам центи.

У Израелу је власт морала да интервенише да би цијене маски спустила за двије трећине.

Високе цијене натјерале су многе државе на кућне израде маски од разних материјала.

Многе земље не знају шта да раде са искориштеним маскама. Људи их често бацају заједно са кућним смећем.

Француска компанија за рециклирање "Ситео Франс" савјетује да се маске и рукавице одлажу у чврсте пластичне врећице.

Оне требају бити добро затворене, остављене преко ноћи и тек онда бачене у канте за смеће. Надлежне службе би их потом требале однијети на спаљивање.

Извор: СРНА