Ковид-19 је глобални, смртоносни проблем који је нас је приморао да се запитамо не само о томе како реагујемо на почетну кризу, већ и о начину на који су наша друштва и животи организовани, пише Би-Би-Си.

Поједини велики међународни проблеми су гурнути у страну од почетка пандемије вируса корона, а са неким проблемима је можда и касно да се свијет сада суочава. Поједине владе користе пандемију вируса корона како би се оствариле дуготрајне амбиције.

Ово су нека од питања која очекују свијет у мјесецима који су испред нас.

Обновљена трка у ратном наоружању?

Нови уговор о стратешком смањењу оружја, који ограничава нуклеарне арсенале дугог домета којима САД и Русија пријете једна другој, истиче почетком фебруара сљедеће године. Ово је посљедњи од великих споразума о контроли наоружања насљеђених из времена хладног рата који је и данас активан.

Без тога постоје стварно страхови да би одсуство ограничења и недостатак транспарентности могли за резултат имати нову трку у нуклеарном наоружању. Чињеница да се развија езотеријско оружје попут невјероватно брзих хиперсоничних ракета даје овој трци у нуклеарном оружању додатну опасност.

Изгледа да је Русија вољна да обнови споразум, што би у процедуралном смислу било једноставно. Изгледа да је Трампова администрација одлучна да одустане од уговора о Новом почетку уколико га не прошири како би и Кина ушла у преговоре. Пекинг апсолутно нема интересовања за придруживање режиму, а сада је ионако прекасно за израду свеобухватног новог документа. Уколико не дође до промјене мишљења у Вашингтону или до нове администрације, споразум "Нови почетак" би могао отићи у историју.

Појачане тензије са Ираном?

Спор око повлачења САД-а из споразума ЈЦПОА којим се жели ограничити иранске нуклеарне активности управо ће се погоршати.

Тренутно постоји опсежни ембарго Уједињених нација који спријечава државе да продају разне врсте напредног наоружања Техерану. Али према резолуцији УН-а којом се подржао нуклеарни споразум, овај ембарго на оружје требао би истећи 18. октобра ове године. Ирански предсједник Хасан Рохани је већ упозорио да уколико САД успије у својој жељи за обнављањем ембарга, наступиће "тешке посљедице".

Међутим, мале су шансе да ће Русија пристати на проширени ембарго. У том случају, Доналд Трамп жели да се Европљани позивају на механизам нуклеарног споразума који обнавља много шире економске санкције против Ирана (те исте санкције које су у великој мјери укинуте након споразума).

Трампов почетни потез је у најмању руку изузетан. САД су се удаљиле од ЈЦПОА споразума и од тада покушавају појачати притисак на Техеран. Иран је прекршио многе услове споразума, али не нужно и на начин који је неповратан.

Сада се чини да Трампова администрација поручује да би се Иран требао држати споразума који су САД напустиле или да се суочи са поновљеним санкцијама.

Односи између САД-а и Ирана биће ће још лошији, а постојеће тензије између САД-а и кључних европских савезника ће се погоршати. И није као да је ембарго на оружје значајно промјенио иранско регионално понашање нити способност да наоружа своје заступнике.

Понуда Израела за анексију Западне обале?

Дуготрајна изборна кампања у Израелу се привела крају након што је свргнути премијер Бенјамин Нетанјаху задржао своју функцију, бар на неко вријеме, након договора о подјели власти са једном од главних опозиционих партија.

Упркос правним предметима који се воде против њега - заиста, можда дјелимично и због њих - Бенјамин Нетанјаху предлаже контроверзни националистички план који укључује жељу за анексирањем подручја западне обале чиме би их учинио сталним дијелом Израела.

Вјеројатно би се овим једном заувијек окончала свака шанса за „рјешење двије државе“ - упркос одредбама  у мировном плану Доналда Трампа - све је мања нада многих који желе видјети трајни мир између Израела и Палестинаца.

Палестинци су забринути и неколико влада у Европизахтјева опрез, у неким случајевима говори се и о потенцијалним санкцијама ако та политика настави. Као и увијек, став Трампове администрације биће пресудан. Да ли ће дати зелено свјетло или ће савјетовати ограничење?

Сигурно се чини да је премијер Израела потпомогнут одлукама предсједника Трампа да подржи израелску анексију окупираних сиријских Голанских висоравни и да пребаци америчку амбасаду у Јерусалим. Тренутна позиција САД је двосмислена, с наговјештајима да ће своју подршку анексији у областима Западне обале условити израелским споразумом о преговорима са палестинском државом.

Неки аналитичари верују да је искористио питање анексије за мобилизацију националистичке подршке током изборне сезоне, Бенјамин Нетанјаху можда може наћи начин да одустане.

Брегзит је још увијек ту

Сат откуцава: прелазни период послије изласка Британије из Европске уније завршава се 31. децембра. Разговори о условима будуће везе су прелиминарно започели, али нема назнака да влада премијера Бориса Џонсона размишља о одлагању или продужењу прелазне фазе.

Међутим, пандемија вируса корона је промјенила цјелокупни контекст Брегзита, наговештавајући економски пад, гдје ће бити потребне године да се економија оправи. У Британији постоји мало апетита за оживљавањем старе расправе. Времена ионако има мало.

Иако се почетни одговор ЕУ на кризу изазвану Ковидом-19 није представио у нарочито повољном свјетлу, он се у одређеној мери довео у ред, а Бритинија сама са собом није ријешила кризу.

Одлазак Британије из ЕУ растегнуће се са обје стране. Можда ће то произвести споразумнији приступ за вођење њихове будуће везе. Али потпомогнута економском рецесијом и улазак у много мање гостољубив свијет, у питању су кључне економске и дипломатске одлуке - колико далеко ићи у подршци Американцима? Колико дуго одржати односе са Кином? -  питања која ће представти Велику Британију у много оштријем свјетлу.

Велико питање: Климатске промјене

Глобални одговор на пандемију вируса корона је у извјесном смислу тестирање способности међународне заједнице да се носи са највећим и најсложенијим међународним изазовом свих - климатским промјенама.

Што се тиче сарадње, досадашње искуство са Ковидом-19 даје врло мјешовит извјештај. Тензије које ће вјероватно трајати у свијету послије пандемије знатно ће закомпликовати ствари.

Повратак „процеса“ о климатским промјенама је једна ствар - пресудни састанци, попут климатске конференцији Уједињених Нација, која је требало да буде одржана у Глазгову у новембру, одложена је за сљедећу годину.

Али питање које остаје је како ће се промјенити мишљење међународне јавности? Да ли ће се обновити стање ургентности и сврхе? И колико ће нови глобални поредак омогућити бржи напредак у овом изузетно сложеном питању?

Фронтал/А.Г.