Права је завршио у Београду, а медицину у Берлину. Написао је само девет приповједака, од којих је “Швабица” остала у фрагментима.

Мада је имао патријархалне погледе на живот, његове сажете приповијетке, са веома снажном унутрашњом драматиком, имају класичну вриједност.

Преводио је руске писце Николаја Черњишевског, Николаја Гогоља и Алексеја Писемског, те француског писца Ежена Сркриба.

Као љекар учествовао је у организацији санитета у Србији и објавио 54 рада у стручним медицинским часописима, од којих неки имају изузетан значај.

Остала дјела Лазе Лазаревића су: “Први пут с оцем на јутрење”, “Све ће то народ позлатити”, “Ветар”, “На бунару”, “Школска икона”, “Он зна све”, “У добри час хајдуци” и “Вертер”.

Специјална болница за психијатријске болести у Београду названа је у његову част “Др Лаза Лазаревић”.

Извор: СРНА