Bjela ima starijeg brata Gorana sa kojim je osnovao produkcijsku kuću ,,Kobra”. Toliko liče da ga je Goran menjao u jednom kadru u filmu ,,Kupi mi Eliota”. Igrao je i u ,,Južnom vetru” i u ,,Senkama nad Balkanom”, a kad su ga pitali zašto i on nije upisao glumu, rekao je: “Dovoljan je jedan glumac iz familije. Ali, taj jedan je najbolji”.

POTOMCI: Draganov pradeda Vule Bjelogrlić, iz sela Lipnik kod Gacka, bio je solunski borac i od kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića dobio je zemlju u Bačkoj. Nije mu se napuštala rodna gruda i imanje je darivao sinu prvencu, Milanu, koji se 1926. nastanio u selu Orahovo. Sa suprugom Ljubicom imao je salaš na kome su se rodili Draganov otac i stričevi. Majčini roditelji Veta i Julka Gajić živeli su u Barandi, deda se bavio proizvodnjom opanaka.

DETINJSTVO: imao je devet meseci kad su mu se roditelji iz Barande preselili u Beograd, na Voždovac. Rastao je uz kaubojce i krimiće, a kod baka i deka na selu bio je glavni junak raznih dogodovština. Dok su njega jurile devojčice, on je ganjao loptu.

OBRAZOVANJE: u osnovnoj školi ,,Milica Pavlović” bio je vukovac, nadaren za fiziku i matematiku. Pohađao je i dramsku grupu Radio Beograda, ali ga je iz nje, zbog nestašluka, izbacio Bata Miladinović. Završio je Šestu beogradsku gimnaziju, upisao je Građevinski fakultet, položio je ispite na prvoj godini i ispisao se. ,,Pitao sam se da li je sve to vreme koje sam posvećivao matematici bačeno, ali kako sam počeo da se bavim režijom, shvatio sam da je ona bitna zato što te natera da razmišljaš na pravilan i logičan način. I siguran sam da mi je u mojoj prvoj režiji to mnogo pomoglo”.

Fakultet dramskih umetnosti upisao je iz drugog pokušaja, 1984. Seća se da je za prvi prijemni spremao Pirandela ,,Večeras improvizujemo”, i nešto od Nušića, ali nije se dobro pripremio i nije prošao. Sledeći put je nekoliko meseci uvežbavao Ljubu Vrapčeta iz kultnog dela ,,Kad su cvetale tikve”. Primljen je u čuvenoj ,,atomskoj klasi” profesora Vladimira Jevtovića i diplomirao je 1989. godine.

VERSKA OPREDELJENOST: pravoslavna.

NACIONALNOST: Srbin. Pamti porodična okupljanja na salašu u Orahovu, gde su rođaci i kumovi uz gusle pevali o junacima iz Gacka i uvek isticali da su Hercegovci. ,,Romantični sam nacionalista i to nikad nisam brutalno ispoljavao… Ne budite Srbi samo poreklom, budite Srbi i dušom”. U Barandi je izgradio filmski studio na otvorenom, najveći tog tipa u Srbiji, zbog čega je ovo mesto prozvano ,,banatski Holivud”. Zahvaljujući Bjeli i Goranu, Baranda je postala turistička atrakcija.

PUT KA VRHU: prvi film ,,Boško Buha”, u kome je igrao Savu Jovanovića Sirogojna, snimio je sa 14 godina. Uloga dečaka bombaša donela mu je popularnost, ali i nadimak ,,mali partizan”. ,,Deca-glumci ne završavaju dobro, počev od Širli Templ. Teško je preći iz jedne faze u drugu… Moje rešenje bilo je u tome što nisam mislio da ću biti glumac. Meni je tu bio fazon da se malo istaknem, da me devojčice vole, da budem zanimljiv. To je tako bilo do moje dvadesete godine, odnosno do druge godine građevine, kad sam shvatio da neću biti srećan kao građevinski inžinjer. Uhvatio sam zadnji voz za FDU”.

Igrao je u svim relevantnim pozorištima, ali ni u jednom nije bio stalno zaposlen, jer mu je sloboda bila važnija od sigurnog ,,uhlebljenja”. Osamdesetih godina osnovao je pozorišnu grupu ,,Piexus Boris Pilnjak”, kad je igrajući i producirajući dve izuzetno kvalitetne predstave ,,Klasni neprijatelj” i ,,Tri sestre – sto godina kasnije”, pokazao da je i prorok. Jer, u drugom komadu, koji je igran 1989, svi junaci hoće da odu odavde, a posle opaske da je ,,dole počeo rat”, skidaju odela i oblače uniforme.

Ipak, prvu pravu produkciju uradio je za predstavu ,,Moja draga”, 1993, i ona mu je osim slave donela razočarenje – zamerali su mu da komercijalizuje pozorište. Najglasniji u tome bio je Jovan Ćirilov. ,,Razlog je bio to što smo Nikola Kojo i ja po predstavi zarađivali od 500 do 700 maraka, a Ćirilov je davao svojim glumcima plate od 20 maraka”, objasnio je Bjela i narednih devet godina u pozorište je svraćao samo kao glumac.

Vratio se zbog glavne uloge u ,,Letu iznad kukavičjeg gnezda”, koju igra već 14 godina. ,,Vraćanje u pozorište mi je intimno važno. To je bilo iskušenje koje bi možda neki mudar čovek zaobišao. Ali kad čoveku u profesiji dobro ide, a ja to mogu za sebe da kažem, onda može i da se uljuljka jer je u poziciji da ide samo na zicere”.

Iza ovog večitog buntovnika domaće glumačke scene je 40 godina rada na filmu i u televizijskim serijama. Ostvario je sjajne uloge u ostvarenjima ,,Bal na vodi”, ,,Bolji život”, ,,Crni bombarder”, ,,Pun mesec nad Beogradom”, ,,Lepa sela lepo gore”, ,,Rane”, ,,Vratiće se rode” (tu se prvi put oprobao i kao reditelj), ,,Ivkova slava”, ,,Ravna gora”. Kad je osvojio silne nagrade kao glumac (dva Gran prija ,,Ćele kula” za najboljeg glumca na glumačkom festivalu u Nišu, dve ,,Zlatne mimoze” za najbolju ulogu na filmskom festivalu u Herceg Novom, Statueta ,,Sloboda” za najbolje glumačko ostvarenje na Filmskom festivalu Sopot), pokazao je da se odlično snalazi i u producentskim vodama, pre svega filmom ,,Montevideo, bog te video”, potom i istoimenom serijom. Producirao je ,,Žigosane u reketu”, a onda je sve ostavio bez teksta ,,Senkama nad Balkanom”, u kojima je glavni glumac, producent i reditelj. Osvojio je više od 15 producentskih glavnih nagrada za filmove na domaćim festivalima i više od 20 internacionalnih priznanja i Gran prija. Krajem januara ove godine uručeno mu je i priznanje za doprinos evropskoj kinematografiji na 10. festivalu evropskog i mediteranskog filma u Piranu.

DRUGI O NJEMU: ,,Ruku na srce, za ono što je učinio za svoj kraj i treba mu čestitati. Pokretanjem filmskog i televizijskog biznisa, nekima je ovde dao posao u ruke, a sve ih je proslavio”.(Zemljaci o najslavnijem Baranđaninu)

*,,Svaki glumac sa ovih prostora treba da radi sa Bjelogrlićem, jer je to poseban rad. Toliko je detaljan, precizan, toliko traži od glumca. Jednostavno je harizmatičan. Nema kod njega kompromisa, tačno zna šta hoće. Ima svoju viziju i ispunjava je. Ne sluša druge, već sebe”.(Leona Paraminski).

ON O SEBI: ,,Gluma je više pitanje dara nego umetnosti. Ima ljudi koji malo vole i da izgledaju kao umetnici, ali ja čak nisam ni to voleo”.

*,,Biti javna ličnost je privilegija, ali i obaveza da se reaguje na devijacije u društvu. Možeš, prijatelju, da radiš svoj posao, ali na nepravdu moraš da reaguješ”.

*,,Mogu da propadnem kao reditelj, mogu da propadnem i kao producent, ali ću uvek znati da glumim. Uhvatio sam sebe kako poslednjih nekoliko godina, dok gledam filmove i serije, zapravo gledam kadrove, a nekad sam gledao glumce”.

NAJPONOSIJI JE NA: porodicu i činjenicu da je sve što ima sam zaradio. ,,Ili sam nasledio od svoje porodice. Nikad nisam pripadao nijednoj stranci, što mi je omogućilo slobodu – misli i da mogu da kritikujem”.

NAJRADIJE BI ZABORAVIO: ,,Meni je, nažalost, otac umro kad sam bio pred maturom. Jedan od poslednjih razgovora koji pamtim s njim dok je ležao u postelji bio je upravo taj da treba da se bavim ozbiljnim stvarima u životu, i to je podsvesno uticalo na moj odabir građevine”. Nije baš najsrećniji ni zbog saradnje u projektu ,,Hajde da se volimo”, a koju je opisao: ,,Imao sam laganu prodaju duše u trećem Breninom filmu ‘Hajde de se volimo 3’. To je đavo malo dolazio po svoje. To je igranje za pare. To je opasno”. Da je do njega, kao gumicom bi izbrisao i iskustvo sa Nacionalnim filmskim festivalom u Novom Sadu, kad su ga neargumentovano prozivali zbog nestanka 800.000 evra. Poslednjih dana mu štošta zamera kolega Predrag Gaga Antonijević.

ZANIMLJIVOSTI: kao mlađi pionir osvojio je treće mesto na Republičkom takmičenju u kraul plivanju, a u osmom razredu je bio među deset najboljih matematičara u Srbiji. Devojke su ga stalno jurile: na selu zato što je bio gradska faca, u gradu zbog nade da će im omogućiti da se pojave na filmu, makar da statiraju. Od 2002. godine je vlasnik donorske kartice. Nekad je automobile ,,menjao kao čarape”, vozio je ,,porše”, pa ,,jaguar”, danas na kvadu juri po močvarama u okolini Barande. Bio je i surfer, sad rekreativno skija, pliva i igra tenis. Za prijatelje je šmeker koji glasno govori ono što bi i oni rekli samo kad bi smeli, za one druge je ,,Del Boj srpske produkcije”. Naigrao se antiheroja, ljudi sa margina, kontroverznih likova, ali u celoj bivšoj Jugoslaviji on je bio i ostao veličanstvena kombinacija Sirogojna, Bobe Popadića i Crnog bombardera. Sanjao je da će kad poraste biti pilot, zamalo da mu se želja ostvari, ali kad je svojoj ženi rekao da će kupiti mali avion, zapretila mu je da će se razvesti od njega. Bjela je i profesor na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, gde je mentor master programa ,,Proizvodnja TV serija”.

PARTNERKA: Maja, devojačko Banićević. Venčali su se na Dan zaljubljenih, 1996. Nekad manekenka, posle udaje je sa diplomom Filološkog fakulteta radila kao prevodilac. Maja je pre nekoliko godina osnovala kamp ,,Mia patria”, za našu i decu poreklom iz Srbije koja su rođena u inostranstvu. ,,Supruga je najzaslužnija što sam sačuvao porodicu. Glumci su skloni uzletanju bez mnogo osnova, a ona je bila magnet koji me je držao na zemlji. Prave žene i jesu tu da vam ne daju da poludite”.

POTOMCI: ćerka Mia, diplomirala je Međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka, sin Aleksej, upisao je Fakultet dramskih umetnosti, smer gluma.

ADRESA: živi u Beogradu.

Piše: Zorica Zarić / Foto: FireFly produkcija
Izvor: Index.rs