Романтично-фолклорним приповијеткама освојио је читаоце и књижевну критику, а послије тога, како оцјењују књижевни критичари, писао је опорије али животније.

Романом "Тарас Буљба", понесен етичким врлинама и борбом козачких предака против пољских и турских освајача, исказао је дивљење за њихову храброст, оданост Русији и православљу, те жеђ за слободом.

У збиркама приповиједака "Вечери на салашу крај Дикањке", "Миргород", "Петроградске приче", "Арабеске", поеми "Мртве душе" те у комедијама "Ревизор" и "Женидба" оживио је огромну позорницу спахијске Русије, с каријеристима, подмитљивцима, ситним крадљивцима туђег времена, силницима и пијанцима.

Његови јунаци су постали образац лијености, глупости, себичности и корупције.

Престрављен ужасима којима је вјерно сликао тадашњу Русију, написао је књигу "Изабрана мјеста из преписке са пријатељима", без успјеха покушавајући да на мрачну слику баци свијетле тонове и створи позитивне јунаке.

Пред смрт је уништио рукопис другог тома "Мртвих душа".

Књижевни критичари сматрају Гогоља оснивачем сатиричног, односно критичког правца руског реализма.

Извор: СРНА