Оснивање

Матица српска основана је 16. фебруара 1826. године у Пешти. Разлози за оснивање били су, између осталог, потреба националне хомогенизације, просвећивања, као и издавања српских књига.

Оснивачи 

Матицу српску основали су Срби из Пеште Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић.

Први предсједник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар Теодор Павловић.

Узор за друге сличне институције 

Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. По узору на њу, удруживаће се касније и други словенски народи у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мјери и програм. Такве су биле Матица чешка, Матица илирска и Матица лужичкосрпска.

Прелазак у Нови Сад

Сједиште Матице српске се налазило у Пешти до 1864. године, када је пресељена у Нови Сад. Након пресељења из Пеште у Нови Сад, развија се просветитељска и издавачка дјелатност, штампа се значајна серија "Књиге за народ", множе се стипендијске задужбине и легати, расписују књижевни конкурси, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Србији.

Међуратни период

Први свјетски рат је значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују Јован Цвијић, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Алекса Ивић, Јован Ердељановић и многи други. У току Другог свјетског рата, Матица српска се није јавно оглашавала, а након рата јој је одузета готово сва имовина. 

Матица српска данас

У послијератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала преко 3000 сарадника, стотињак научних пројеката, девет научних часописа и седам научних одjељења – за књижевност и језик, за друштвене науке, за природне науке, за ликовне умjетности, за сценске умjетности и музику, као и Лексикографско и Рукописно одjељење.

Извор: РТС