По Црној Гори се увелико прича о првим раздорима у редовима парарелигиозне и милитантне невладине организације, регистроване у центру јавне безбједности Цетиње под именом "Црногорска православна црква".

Актуелни предсједник ове НВО, Мираш Дедеић, најавио је своје пресељење из двоспратне куће коју називају владичански двор, у цетињском насељу Груда, у Подгорицу, због чега му поједини чланови ове НВО један за другим дају оставке.

Први човјек НВО ЦПЦ по неким тврдњама жели да направи отклон од десетогодишње традиције и досадашњих вођа ове НВО, па се сазнало да је са зида двоспратнице у којој се налази сједиште организације, недавно скинута слика првог предсједника НВО ЦПЦ -Антонија Абрамовића. То је изазвало револт финасијера који су му запријетили финансијским санкцијама. Мираш се на први поглед тактички повукао, понио слику код Срећка стаклоресца и вратио је тамо гдје је била. Ипак један дио финансијера, сумњајући у његове добре намјере, није опростио садашњем предсједнику НВО ЦПЦ. То се јасно очитовало на недавном јубилеју ове НВО када су дијелили признања и медаље.

Утицајан политички круг унутар ДПС на челу са градоначелником Подгорице Миомиром Мугошом, који ултимативно тражи да се на чело НВО ЦПЦ доведе Јелисеј Лалатовић, јер не желе финасирати Дедеићеве прохтјеве да ЦПЦ гради цркве, дворове...

По информацијама из извора који су жељели сачувати анонимност, постоји утицајан политички круг унутар ДПС на челу са градоначелником Подгорице Миомиром Мугошом, који ултимативно тражи да се на чело НВО ЦПЦ доведе Јелисеј Лалатовић. Наиме први човјек НВО ЦПЦ ових дана се обратио писмом градоначелнику Подгорице Миомиру Мугоши у којем га моли за ''једнократну материјалну помоћ''. 

ЦПЦ је већ запикала кућу на Цетињу који се налази преко пута горњег фабричког комплекса ЕИ "ОБОД", «површине 300 м2, са плацем од око 1 500 квадрата, која одговара нашој намјени. Постојећи стамбени објекат би требало реновирати, а око плаца који има директни излаз на улицу подићи ограду са капијом. На овом плацу се може подићи црква, окупити велики број вјерника који посјећују нашу цркву и изградити паркинг. Објекат са плацем кошта око 90 - 100.000 еура, а сви радови укључујући реновирање објекта и ограду са паркингом и подигнуту цркву са капацитетом пријема око 200-300 вјерника, били би реда величине око 150.000 еура» како се наводи у Дедеићевом писму Мугоши.

По свему судећи, Мугоша је своју понуду условио промјеном лидерске позиције на челу НВО ЦПЦ у корист Јелисеја Лалатовића. У супротном, најављена је чак могућност да ће се у организацији НВО ЦПЦ ложити двије ватре за предстојеће Бадње вече.

Мираш је подијелио Црну Гору на 5 епархија, а да му планирана сједишта Цетињске (Цетињски манастир), Острошке (манастир Острог) и Беранске (манастир Ђурђеви ступови) нису у посједу

ЦПЦ се позива на аутокефалност која по њима постоји од проглашења Пећке патријаршије, а која је прекинута «окупацијом Црне Горе 1918». На основу тога се позивају на повратак «своје имовине коју тренутно узурпира СПЦ». До сада су у више наврата покушавали да упадну у цркве по Црној Гори. Из СПЦ су наводили да им је највећи успјех када упаднуу у неку цркву која нема сталног свештеника у забаченом мјесту, па се ту сликају, стварајући утисак да имају цркве. Што је далеко од њихових замисли да сједиште «Цетињске епархије» буде Цетињски манастир, «Острошке» манастир Острог, а «Беранске» манастир Ђурђеви ступови. 

У њиховом црквеном календару 27. јануара се празнује Sveta Nina, prosvjetiteljka Gruzije, док у загради стоји појашњење Savindan, без објашњења о ком Сави се ради, а дан који Српска слави као дан Републике се зове Šćepandan. Да не буде забуне, читав сајт ЦПЦ је латинични, што их уз Румуне, чини јединим латиничним православцима, док за ћирилично писмо морате одабрати посебну опцију. Интересантно да нису жељели да одрекну јулијанског календара, па су исписана оба датума за сваки дан.

Подсјећамо да је ова контраверзна и НВО регистрована у полицијској станици под заштитом тадашњег начелника ЦЈБ Цетиње Милана Вујановића. 

НВО ЦПЦ је организована 31. октобра 1993. на Цетињу, када је на на тргу Маршала Тита ''изабран'' за предсједника Антоније Абрамовић, а захтјев за регистрацију је одбијен, па су успјели да се региструју под називом Вјерска организација православних Црногорацах

Неформално, НВО ЦПЦ је организована 31. октобра 1993. на Цетињу, када је на на тргу Маршала Тита ''изабран'' за предсједника Антоније Абрамовић, иначе рашчињени свештеник Америчке православне цркве. Сву логистику и материјалну помоћ НВО ЦПЦ је у том периоду искључиво добијала од Либералног савеза, а касније су се прикључили Социјалдемократска партија и неке минорне, екстремистичке политичке организације. Захтјев за регистрацију је одбијен, али су успјели да се региструју под називом Вјерска организација православних Црногорацах.

Активности ЦПЦ у почетку су биле спорадичне, а нису имали ни подршку власти. За прве четири године НВО ЦПЦ је радила без икаквог званичног документа о њеном постојању. Након што је Антоније Абрамовић преминуо 1996. у Подгорици, за новог поглавара НВО ЦПЦ 6. јануара 1997. изабран је Мираш Дедеић, који је узео «духовни псеудоним» Михајло.

Као и његов претходник, и Мираш Дедеић је бивши свештеник који је службовао при Цариградској патријаршији у Риму. Због огрешења о каноне (Мираш је ожењен Италијанком Розаном и не постоји документ о разводу) надлежни епископ му је забранио да чинодејствује, а после тога је и рашчињен. Покушао је да постане свештеник СПЦ па је 16. маја 1995. год. молио Митрополита Загребачко љубљанског Јована да му да парохију у Риму. Молба му није била услишена.

Блиски сараднички односи Мираша Дедеића са црногорском Удбом и комунистичким режимом датирају још из 80-тих кад су покушали да га убаце у редове Митрополије како би исценирали раскол по "македонском моделу". У архиви Вјерске комисије под ознаком "строго повјерљиво" пронађена је биљешка од 19. септембра 1984. год са Митрополитом Данилом, а водили су је Божидар Тадић, шеф Вјерске комисије, и Божидар Караџић, секретар комисије. Из биљешке се види да су два Божидара инсистирали да Митрополит Данило замонаши Мираша како би овај био викарни епископ. Митрополит Данило је одолио притисцима и одбио да замонаши Мираша. Као револт на његов долазак др Данило Радојевић је поднио оставку на мјесту предсједника Одбора за ''вртање'' аутокефалне црногорске цркве.

ЦПЦ је званично регистрована 17. јануара 2000. у Министарству унутрашњих послова Црне Горе као невладина организација, што је правдано Законом о правном положају вјерских заједница из 1977. Од 1997. Након што је у сепаратистичком пројекту Мила Ђукановића НВО ЦПЦ добила значајно мјесто, обилну материјалну и логистичку помоћ, Либерални савез се дистанцирао од ЦПЦ. Васељенски патријарх Вартоломеј I је екскомуниницирао Мираша Дедеића из православне цркве и бацио анатему на њега.

Неки од истакнутих чланова НВО ЦПЦ

Милутин Цвијић, рођен у Теслићу, бивши монах манастира Острог, 1990. год. се оженио и тиме прекршио монашки завет, па је стављен под забрану свештенодејства. Прикључио се ЦПЦ-у 1995. год.

Предраг Лалатовић, бивши ученик Богословије. Наводи се да је избачен због крађе. Прикључио се ЦПЦ-у 1999. год.

Живорад Павловић, бивши свештеник из Смедерева, рашчињен због крађе смедеревске црквене општине, како се наводи у одлукама црквених судова. Приступио је ЦПЦ-у 1999. год.

Јелисеј Лалатовић, јерономах, бивши српски монах. Рашчињен због фалсификовања црквених печата и крађе црвеке имовине, почињене прво у Црној Гори, потом у манастиру Милешева у Србији.

Захваљујемо се на помоћи сајту ИН4С