Годинама нам се нуде два мита о Србима Сарајева, од када су у Сарајеву, коју улогу су у њему имали и ко их је раселио. Митове су формирали и преносе политичари, лијени и некомпетентни интелектуалци, аналитичари и новинари.

Први урбани бошњачки мит говори, прича бајку да се у Сарајеву није десило етничко чишћење Срба, већ да се догодило добровољно хумано пресељавање Срба из Града Сарајева у Град Источно Сарајево, које је организовала Влада Републике Српске и Српска демократска странка.

Други урбани српски мит говори, прича бајку да се у Граду Сарајева десило етничко чишћење Срба и да га је трајно напустило од 150.000 до 180.000 хиљада Срба, које је организовала Влада Републике Босне и Херцеговине и Странка демократске акције.

По попису становништва из 1991. године у Граду Сарајево 1991. живи око 157.000 Срба и око 58.000 Југословена, од којих је, моја процјена, половина 28.000 су били етнички Срби. У току рата на територијама Града Сарајева, које су Дејтонским мировним споразумом, 1996. године припале Федерацији БиХ населило се око 10.000 Срба који су протјерани са територија БиХ који су тада били под контролом Армије Републике Босне и Херцеговине.

Овдје морам увести и податке о Србима који су живјели на територији општине Соколац, (која тада није била у саставу Града Сарајева, а данас је општина Града Источно Сарајево) а њих је по попису становништва 1991. године било око 10.000.

Када се саберу ови подаци, бројеви (157.000+28.000+10.000+10.000) добијемо збирни податак да је је око 205.000 Срба ( 177.000 Срба+ 28.000 Срба Југословена) боравило, живјело на територији садашњих градова,  Града Сарајево и Града Источно Сарајево, почетком и током 1992.године.

Користећи резултате српских демографа који су бавили истраживањима о промјенама броја становника Града Источно Сарајево у међупописном периоду 1991.-2013.година, дошао сам до сазнања да је 1991. године на територији данашњег Града Источно Сарајево живјело око 43.000 Срба, а на територији која данас припада Граду Сарајеву живјело је око 114.000 Срба.

Резултати пописа становништва из 2013.године, наравно показују драстичне промјене. У Граду Сарајеву (Кантон Сарајево, заједница 9 општина) пописано 13.300 Срба, а у Граду Источно Сарајеву (заједница 6 општина) пописано око 60.000 Срба.

Подаци вриште и говоре да 2013. године (у вријеме пописа становништва) на територији данашњаг Града Сарајева (Кантона Сарајево) недостаје, нема око 100.000 Срба, а да се број Срба на територији данашњег Града Источно Сарајево повећао за око 17.000, и има их око 60.000.

Узимајући у обзир све демографске податке које сам анализирао, евидентно је да треба одговорити на питање шта се десило у међувремену, од 1992. до 2013.године са око 138.000 грађана српског поријекла који у боравили на територији коју анализирамо у овом тексту (110.000 Срба), 100.000 Срба из Сарајева и 10.000 Срба који су протјерани са територија које су тада биле под контролом Армије РБиХ, а били на територијама Града Сарајева (Српско Сарајево) коју су тада контолисали власт и Војска Републике Српске), и 28.000 Југословена српских етничких коријена).

Велики дуги егзодус Срба из Сарајева описујем као исељавање, добровољно или присилно (друштвени и природни узроци) око 128.000 Срба који су имали пребивалиште у Граду Сарајеву 1992. године и 10.000 Срба који су имали пребивалиште 1992. године на другим подручјима Републике Босне и Херцеговине са којих су у току рата протјерани) са подручја Града Сарајева од 1992. до 2013.године.

• Око 128.000 Срба из Сарајева (100.000 Срба и 28.000 Југословена српских етничких корјена) је у великом дугом егзодусу од 1992.до2013.године, добровољно или присилно напустило Град Сарајево;
• Око 15.000  Срба из Сарајева је убијено, нестало или погинуло од 1992.до 2013.године;
• Око 30.000 Срба из Сарајева је добровоњно или присилно напустило Град Сарајево почетком 1992.године, јануар-мај.
• Око 13.000 Срба из Сарајева је добровољно или присилно напустило Град Сарајево од 1992. до 1995.године;
• Око 60.000 Срба из Сарајева је добровољно или присилно напустило Град Сарајево, почетком 1996.године, јануар-март;
• Око 10.000 Срба из Сарајева је добровољно или присилно напустило Град Сарајево од 1996. до 2013.године.

Велики кратки егзодус Срба из Сарајава, који је саставни дио великог дугог егзодуса Срба из Сарајева, описујем као исељавање, добровољно или присилно око 60.000 Срба који су имали пребивалиште у Граду Сарајеву 1992. године и 10.000 Срба који су имали пребивалиште 1992.године на другим подручјима Републике Босне и Херцеговине са подручја Града Сарајева, током јануара-марта 1996. године.

• Око 60.000 Срба из Сарајева је у великом кратком егзодусу од јануара до марта 1996.године, добровољно или присилно напустило је Град Сарајево;
• Око 10.000 Срба који су имали пребивалиште 1992. године на другим подручјима Републике Босне и Херцеговине а привремено (од 1992. до 1995.године) су боравили на територији Српског Сарајева, добровољно или присилно напустили су Град Сарајево.

Не прихватам а нити подржавам ове једностране бошњачке и српске митове.

Подаци до којих сам дошао анализом доступних докумената, статистичких извора да је од 128.000 Срба из Сарајева, који су Град Сарајево напустили од 1992. до 2013. године само 17.000 преселило на територију Града Источно Сарајево доказ су да није тачан бошњачки мит да су се Срби само преселили из Града Сарајева у Град Источно Сарајево, а податак да је око око 128.000 Срба из Сарајева (100.000 Срба и 28.000 Срба Југословена) у том временском периоду трајно напустили територију Града Сарајева доказ су да није тачан ни српски мит, прича о 150.000 или 180.000 Срба који су трајно напустили Град Сарајево.

Када кажем Град Сарајево, мислим на јединствени територију десет градских општина које су биле његов саставни дио 1992. године, а данас 2021.godine, та територија je подијељена на Кантон Сарајево (Град Сарајево) и Град Источно Сарајево.

Моја теза је да су егзодуси Срба из Сарајева условљени са више компоненти: Срби нису жељели живјети у држави коју не прихватају као своју; страх Срба од рата и ратних посљедица; страха од разних видова дискриминације и освете у миру од оних са којима се до недавно било у ратном сукобу; политичких порука влада и политичких представника зараћених страна; утицаја разних криминогених друштвених група које су ово вријеме користили за сијање мржње, страха и пљачку; и на крају норганизоване, неозбиљне и неефикасне међународне заједнице која није Србима из Сарајева понудила никакве ефикасне и ефективне гаранције да ће бити равноправни и безбједни грађани Града Сарајева.

Prenošenje blogova i tekstova sa portala Frontal dozvoljeno je nakon isteka 48 časova od objave bloga ili uz pismeno odobrenje redakcije (03.03.2021)

Stavovi izraženi u ovom tekstu su autorovi i ne predstavljaju nužno uredničku politiku portala Frontal